Evalucija primene (prethodne medijske strategije), istraživanje medijskih potreba građana, netransparentan način formiranja radne grupe za izradu nove medijske strategije, izostanak onih koji bi zastupali interese društva i građana su ključni nedostaci, već sada, nedovoljno transparentnog procesa izrade nove medijske strategije.

Ukoliko navedenom dodamo i kratak rok za izradu dokumenta i nepostojanje javne rasprave, opravdana je sumnja da će i (nova) medijska strategija biti pokušaj da vlast i mediji, uz verifikaciju medijskih eksperata, dogovore podelu javnog (medijskog) budžeta. Kroz taj dogovor vlast dobija promociju i propagandu, a mediji sredstva za preživljavanje.

Podsećanja radi, u prethodnoj medijskoj strategiji  definisano je da „javni interes predstavlja ostvarivanje prava javnosti da bude obaveštena”.

Nažalost, ponavlja se praksa da predstavnici „javnosti” (građani i građanke) ne učestvuju u procesu izrade (nove) medijske strategije.

Zbog te „javnosti” se i pravi medijska strategija i ta „javnost” kroz razna poreska davanja, učestvuje u finansiranju medija koji treba da budu u funkciji javnog interesa

BIRODI ističe da Ministarstvo kulture i informisanja nije uvažilo Vladin dokument iz 2014. godine – „Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa”, koji afirmiše uključivanje organizacija civilnog društva u postupke pripreme, donošenja i praćenja primene propisa, radi obezbeđivanja njihove delotvorne i efikasne primene.

Ostaje nada da će novinarska udruženja, koja su i uključena u proces, uvažiti  činjenicu da su im građani kao konzumenti (kupci) i korisnici (mediji su sredstvo za zaštitu i ostvarivanje prava građana) ključni saveznici u izgradnji njihove održivosti.

Pored sastava upitan je i rok izrade nove medijske strategije, kraj 2017. godine, kada bi ovaj dokument trebalo da usvoji Vlada Republike Srbije.

BIRODI će pratiti proces izrade i usvajanja nove medijske strategije i obaveštavati javnost o nalazima.