Policija sumnja da je 38-godišnji Čačanin, čije je telo pronađeno u četvrtak 6. oktobra, u parkiranom automobilu, izvršio samoubistvo  tako što je iz auspuha sproveo crevo do unutrašnjosti vozila u kojem se ugušio. Pre dvadesetak dana Kraljevčanin  star 41 godinu ubio se skočivši sa šestog sprata. Svega nekoliko dana ranije isto je učinio i 22-godišnji Kragujevčanin – smrt je potražio sa najviše zgrade u gradu. To je inače bilo treće samoubistvo u gradu na Lepenici te nedelje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji svake godine oko 1.400 osoba podigne ruku na sebe, a kao jedan od osnovnih razloga navode se mentalne smetnje i poremećaji.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju  da se, kada su evropske zemlje u pitanju,  Srbija nalazi na 15. mestu po broju samoubistava. Na prvom je Litvanija, a iza nje su Mađarska i Kazahstan, dok se na začelju „crne liste“ nalaze se Jermenija, Tadžikistan i Azerbejdžan. Od zemalja u regionu mesto ispred nas zauzimaju samo Crna Gora (10) i Slovenija (13).

Samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti među mladima između 15 i 29 godina starosti, pokazala su pojedina istraživanja. Ipak, postavlja se pitanje ko su ljudi koji dižu ruku na sebe. Prema rečima dr Slavice Đukić Dejanović to su ljudi koji su malodušni ili osobe kojima nepostojeći glasovi i sadržaji  nalože da to urade. U ovom prvom slučaju radi se o bilansnim samoubistvima, a u drugom o samoubistvima iz bolesti koje leče psihijatri.

- Nagon smrti, pobeđuje nagon života, onda kada je neko malodušan, izgubi posao, blisku osobu, izgubi ideju zbog čega vredi živeti i to su najčešći realni razlozi. „Bolesni ”razlozi su, zapravo glasovi koji kažu „Ubij se, ne vredi da živiš”. Ta bilansna samoubistva koja čine navodno zdravi ljudi, i ova druga koja čine osobe sa mentalnim smetnjama, nemaju baš jasnu granicu, ali kod depresivnih bolesnika su ona najčešća i 15 odsto obolelih nažalost završi svoj život suicidom, kaže dr Slavica Đukić Dejanović.

Takođe, samoubistva beleže i sezonski karakter, pa se tako najveći broj dogodi početkom proleća, nedelje, meseca ili godine, kao i početkom novog perioda sa kojim se osoba sa mentalnim poteškoćama mora suočiti. Javljaju se i takozvana indukovana samoubistva, kada neko podigne ruku na sebe, a onda svi koji tako razmišljaju pomisle da je bio hrabar i da i oni treba to isto da urade.

Najveći broj samoubistava se dogodi u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, a kada je polna struktura u pitanju muškarci prednjače. Iako se poslednjih nekoliko godina beleži blaga stagnacija broja samoubistava, ne sme se ignorisati činjenica da je depresija i te kako prisutna u našem društvu.

- Depresija će biti 2020. godine drugi uzrok radne nesposobnosti posle kardiovaskularnih bolesti. Dakle, moramo raditi na prevenciji mentalnog razboljevanja i to tako što ćemo imati dobre edukativne programe, zajednička razmišljanja sa onima koji imaju mentalne poteškoće i sa njima tražiti zajednička rešenja, ali i povezivati veći broj institucija, navodi dr Đukić Dejanović.

Nakon vesti o samoubistvu koje pobuđuje posebnu pažnju javnosti, naročito ako se radi o mladoj osobi, najčešće se čuju komentari da je u Srbiji sve više samoubistava i da smo u tom pogledu pri samom svetskom vrhu. Međutim, utisak je pogrešan: prethodnih 10 do 15 godina broj samoubistava se uglavnom smanjuje. Ujedno, prema najnovijim raspoloživim podacima, u 2014. registrovano je najmanje suicida u proteklih četvrt veka (1.134), ali i duže – to je najmanja godišnja stopa samoubistava od 1980. godine. Konkretno, u Srbiji je 2014. godini stopa suicida iznosila 15,9 na sto hiljada stanovnika.

Naša sagovrnica smatra da u svakom slučaju treba delovati preventivno.

- Moramo da reagujemo kroz savetovališta, kroz prevenciju razboljevanja, i mentalno i socijalno, i zbog toga mislim da je jedinica lokalne samouprave u obavezi da napravi razna udruženja i savetovališta u kojima mogu da se dobiju određena uputstva, zaključuje naša sagovornica.

Da je prevencija važna pokazuju rezultati u najvećem broju država koje svoje aktivnosti sprovode u skladu sa nacionalnom strategijom, a u kojima je došlo do smanjenja suicidnog mortaliteta.