Građani Srbije su pre desetak godina rado uzimali kredite, a ni ostale mogućnosti zaduživanja nisu bile zapostavljene, ali poslednjih godina sve smo obazriviji kod trošenja.

Međutim, podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije govore da dug stalno raste. Za prvih devet meseci ove godine ukupna zaduženost stanovnika Srbije po osnovu kredita, kreditnih kartica i dozovljenih prekoračenja po tekućim računima i lizing-ugovorima iznosi po 1.095 evra.

Prošlu godinu završili smo s dugom po glavi od 983 evra. Drugim rečima, povećali smo dugovanja 112 evra.Najviše dugujemo po osnovu kredita – po 1.018 evra, dok smo prošlu godinu završili s 912 evra, piše dnevnik.rs.

Sustigli smo region

Naši građani su najmanje zaduženi u regionu, s nešto više od hiljadu evra. Podaci govore da je u Bosni i Hercegovii dug po glavi 1.155 evra. Beže nam i Crnogorci – 1.636 evra. Što se tiče drugih, oni beže i to višesturko – dug po glavi stanovnika u Slovačkoj 5.416 evra. Ta veća dugovanja imaju i dobru stranu: plate su tamo veće pa je izvesno da će i kod nas s primanjima rasti i kapaciteti građana za zaduživanje koje će oni koristiti.

Kreditne kartice spadaju kod nas u veoma skupe instrumente zaduživanja. Pre nekoliko godina preko toga se olako prelazilo. Sada su klijenti postalo obazrivi. Zaduženost stanovnika po tom osnovu povećala se za prvih devet meseci samo jedna jedini evro. Koncem decembra bila je 39 evra.

Zaduživanje prekoračenjem po tekućem računu je takođe s dvocifrenim kamatama, ali kada se nema za tekuću potrošnju, radije se bira minus nego kartica. Tako podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije govore da po osnovu računa u proseku dugujemo 32 evra, umesto 27, koliko je bilo poslednjeg dana decembra. Odnosno, minusi su pobedili kartice sa četiri evra.

Najpopularnije pozajmice u prethodnih devet meseci bile su, kao i ranijih godina, gotovinski krediti. U pomenutom periodu porasli su 14,7 odsto i ukupan dug je 314,25 milijardi dinara, ili gotovo 20 odsto više. Drugi po popularnosti su krediti za refinansiranje. Oni se najčešće odobravaju tako da se stari zajam „prepakuje”, uz nižu kamatu i doda još malo svežeg keša. Ti zajmovi porasli su 14,7 odsto i zaustavili se na sumi od 84,72 milijarde dinara.

Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu nije povoljno, ali ipak, sume rastu. Banke su koncem prošle godine dozvolile komitentima da tako potroše 44,21 milijarde dinara, a septembar smo završili sa sumom od 45,45 milijardi, ili 2,8 odsto više. Kada se od naredne godine povećaju plate u javnom sekotru, izvesno je da će i minusi da porastu.

Ono što važi za minuse, ne važi za kartice. Za prvih devet meseci ove godine odobreni limiit je smanjen s 85,28 milijardi dinara na na 85,09 milijardi.