Na dve lokacije u Kragujevcu, kod kafane „Balkan” i ispred Ekonomskog i Pravnog fakulteta prikupljaju se potpisi za promenu Krivičnog zakona, koji bi predvideli doživotne kazne za teška krivična dela ubistva dece i trudnica.

Inicijativa podrazumeva i da promenom Zakona osuđeni, kojima je pravosnažnom presudom izrečena doživotna kazna zatvora, ne mogu uslovno biti pušteni sa izdržavanja kazne.

Ovu akciju pokrenula je Fondacija „Tijana Jurić”, zbog, kako navode, velikog broja svirepih i teških ubistava dece u Srbiji. Kragujevac se tako priključio akciji koju ova fondacija organizuje u 40 gradova u Srbiji.

Volonteri, koji u Kragujevcu pomažu Fondaciji u prikupljanju potpisa, ističu da je zainteresovanost velika i da čak ni loše vreme nije omelo građane da potpišu peticiju. Tako Jovana Cvetković, jedna od volonterki, ističe da je kod štandova uvek gužva i da se ljudi uključuju u akciju jer smatraju da je ispravna. Ona dodaje da su mnogi Kragujevčani revoltirani zbog blagih kazni i da tokom potpisivanja mnogi govore da je ubicama dece i doživotna kazna malo.

Da je to tačno videli smo po komentarima naših sugrađana sa kojima smo kratko razgovarali kod štanda ispred kafane „Balkan”.

- Potpisao sam danas ovu peticiju jer su kazne u našoj zemlji veoma blage, ne samo za ubice dece, već generalno. Nadam se da će se to promeniti, ali što se mene tiče njima je i doživotna kazna malo, trebalo bi uvesti smrtnu kaznu, a ako može za najstrašnije zločine da bude vešanjem, istakao je naš sugrađanin Vladimir Živić.

Njegov stav, ali u nešto blažoj varijanti deli i Maja Ristić koja je objasnila da je potpisnik peticije jer smatra da je to ispravo.

- Do sada su ubice dece dobijali male kazne, često su veoma brzo izlazili iz zatvora i ponekad ponavljali svoje zločine. Nadam se da bi izmenom zakona to moglo da se promeni i zato sam danas ovde, jer bi moj potpis možda mogao da spasi život nečijeg deteta.

Ni nešto stariji sugrađani nisu bili blaži prema ubicama dece, pa je tako Živorad Petrović istakao da potpisuje peticiju u želji da takvi ljudi više ne izađu na ulicu, ali sumnja da će vlast imati sluha za želje građana i da se verovatno ništa neće promeniti.

I pored toga što građani u najvećoj meri iskazuju jedinstvo da kazne treba pooštriti stručnjaci nisu potpuno siurni da bi takva promena zakona bila u skladu sa stavom Evropskog suda za ljudska prava.

Naime, sudija Miodrag Majić, predsednik upravnog odbrora Centra za pravosudna istraživanja, je još kada je akcija bila u začetku istakao da vidi problem u pokušaju da se bilo kom osuđeniku uskrati pravo da traži smanjenje kazne i dodaje da se o toj temi već govorilo u Strazburu. On ističe da treba biti oprezan jer se predstavnici Fondacije bore da ta lica više ne ugledaju svetlost dana, ali takva mogućnost za Evropski sud za ljudska prava može da se tumači kao nehumana kazna.

Zbog toga je potrebno da predložene promene razmotre stručnjaci, jer kazna ne treba da bude odmazda i da prelazi granice ljudskog razuma, već da odgovara činjenicama krivičnog dela, odnosno kako je počinjeno, kojim sredstvima i na koji način.
Da podsetimo, doživotnu kaznu za određena krivična dela predvidela je većina evropskih zemalja, ali je nijedna država bišve Jugoslavije još nije uvela.