Grad Kragujevac je odlukom Skupštine grada 28. juna 2017. godine ponovo preuzeo osnivačka prava nad Radio televizijom Kragujevac. Vraćanjem ove televizije pod okrilje grada, gradonačelnik Radomir Nikolić je na leđa poreskih obveznika Kragujevca stavio i sva dugovanja ove medijske kuće, budući da je ugovorom predviđeno da grad dobija televiziju, ali i sva njena dugovanja.

Od tog trenutka poslovanje Radio televizije Kragujevac bilo je slučajno ili namerno vešto sakriveno od očiju javnosti. Od građana Kragujevca sakriveni su i finansijski podaci vezani za dugovanja ove televizije, kao i način i dinamika njihove otplate, iako je novac kojima su dugovi eventualno pokriveni zapravo novac poreskih obveznika Kragujevca.

Zbog toga izdvajamo neke od najznačajnijih nepoznanica vezanih za funkcionisanje Radio televizije Kragujevac.

Dugovanja – U trenutku ponovnog preuzimanja od strane Grada dugovi RTK, koje je napravio bivši vlasnik Radoica Milosavljević iznosili su 70 miliona dinara. To je, ujedno, i poslednja jasna činjenica vezana za nastavak rada ove televizije.

Naime, od tada više niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da li su i na koji način isplaćeni dugovi ove televizije, ali ni da odgovori na pitanje odakle gradu novac za isplatu potraživanja, budući da nije bio predviđen budžetom grada za 2017. godinu.

I dok odbornici opozicije već mesec dana tvrde kako je grad pokrio, ne samo 70 miliona duga, već i da je ovoj televiziji prosledio dodatnih deset miliona za tekuće troškove, iz gradske uprave su Cenzolovki dostavili podatke da je do druge polovine septembra na račun ove medijske kuće uplaćeno samo dva miliona dinara.

Taj novac je uplaćen 25. avgusta i raspoređen je na sledeći način: nešto više od 1,7 miliona za zarade zaposlenih za jul, 137.000 dinara za isplatu honorara na osnovu ugovora o delu, 34.000 za poresku prijavu za invalidno lice, skoro 44.000 za isplatu prevoza radnicima za jun, nešto preko 20.000 dinara firmi Adriahost doo za održavanje sajta ove televizije i 5.000 dinara za gorivo.

Ipak, iako iz gradske uprave tvrde da je to jedini novac koji je uplaćen na račun RTK, ne treba zaboraviti činjenicu da je Grad kao osnivač mogao dugovanja ove medijske kuće da namiri tako što je novac direktno uplaćivao na račun poverioca. Ovoj tvrdnji ide u prilog i izjava gradonačelnika Nikolića, koji je sredinom avgusta istakao da RTK očekuje početak emitovanja programa, ali da se to verovatno neće desiti do kraja avgusta jer još uvek ima neizmirenih obaveza prema Emisionoj tehnici i REM-u.

Koliko je novca građana Kragujevca na indirektan način otišlo za izmirenje dugovanja ove televizije najverovatnije će se sa sigurnošću znati tek krajem godine kada bude donet završni račun.

Broj zaposlenih – Kada je Grad preuzeo Radio televiziju Kragujevac u njoj je ostalo 24 zaposlenih. Neki su još godinu dana ranije napustili brod koji tone, da bi se posle raskida privatizacije još 35 zaposlenih odlučilo da ode iz televizije uz socijalni program.

Međutim, kada je Radio televizija Kragujevac počela da emituje program građani su na malim ekranima mogli da vide i neka nova lica, počevši od novih prezentera, preko voditelja emisije Mozaik, ali i nova imena koja su potpisana u prilozima. Vršilac dužnosti direktora televizije Jelena Vuković je na poslednjoj sednici Skupštine grada potvrdila da je po ugovoru zaposleno nekoliko radnika, što pokazuje da je posle preuzimanja od strane grada u ovoj televiziji nastavljeno sa starom politikom zapošljavanja novih kadrova.

To ne bi bio problem da se radi o privatnoj televiziji, ali se njihove plate sada isplaćuju iz gradskog budžeta. Zbog toga, ako znamo da je za isplatu julske plate, kada je na televiziji bilo 24 zaposlenih, grad izdvojio 1,7 miliona dinara, to znači da svako povećanje broja zaposlenih povećava i ovu cifru, koju na kraju plaćaju građani Kragujevca.

Zaostale zarade – Bivši vlasnik Radio televizije Kragujevac Radoica Milosavljević ostao je dužan zaposlenima na ovoj televiziji 12 zarada, a nije im tokom tog perioda uplaćivao ni poreze i doprinose. Zaposleni na ovoj televiziji tvrde da im je posle preuzimanja od strane grada taj novac isplaćen, uključujući i zaostale zarade radnicima koji su napustili televiziju uz socijalni program.

Međutim, zna se da je država obezbedila novac samo za otpremnine, pa je tako Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja prosledilo RTK 22,3 miliona dinara za isplatu otpremnina od 200 evra po godini staža za 35 zaposlenih. To znači da je zaostale zarade za godinu dana, uključujući i zarade za osam meseci, kada ova televizija, posle raskida privatizacije, nije emitovala program, isplatio Grad Kragujevac.

Radnici si su nam nezvanično potvrdili da su svi naplatili novac po privatnim tužbama, koje su podneli čim je Grad preuzeo televiziju, ali nisu želeli da govore o kojim se ciframa radi. Na osnovu novca isplaćenog za julsku platu – uz pretpostavku da ona nije povećavana ili smanjena, možemo da zaključimo da je prosečna bruto plata na televiziji oko 73.000. Kada taj broj pomnožimo sa 59 zaposlenih, koliko ih je bilo na televiziji kada je vlasnik bio Milosavljević, a zatim i sa 12 meseci, dolazimo do cifre od skoro 52 miliona dinara. Ovaj iznos može da varira u zavisnosti od koeficijenata po kojima su zaposlenima određivane plate.

Signal – Od početka emitovanja programa Radio televizije Kragujevac prošla su dva meseca, a javnost još uvek ne zna koliki je novac isplaćen na ime dugovanja prema Emisionoj tehnici, REM-u i RATEL-u.

Prema novom cenovniku Emisione tehnike, koji je stupio na snagu 1, februara 2017. godine mesečna naknada za usluge emitovanja TV programa za emitovanje na regionalnim i lokalnim područjima dobija se množenje osnovne cene za određenu zonu emitovanja, što je u slučaju Radio televizije Kragujevac Rudnik/Crni vrh i komercijalnog faktora koji iznosi 0,2. Na taj način dobili smo da je mesečna naknada koju ova televizija plaća Emisionoj tehnici skoro 100.000 dinara.

Budući da je privatizacija raskinuta u januaru, a da bivši gazda nije plaćao svoje obaveze, jasno je da je i ova nagomilovanja dugovanja morao da plati grad.

Slično je i sa dugovanjima prema REM-u, jer mesečna naknada za regionalnu televiziju, koja se izračunava u odnosu na broj stanovnika, koji je pokriven signalom, za RTK iznosi oko 300.000 dinara. Kada se tome dodaju i dugovanja RATEL-u i SOKOJ-u, jasno je da i ova cifra prelazi nekoliko miliona dinara.

Pare bez konkursa – Gradsko veće je u avgustu donelo Odluku o raspodeli sredstava za finansiranje razvoja informisanja u gradu Kragujevcu u 2017. godini, po kojoj je medijima u gradu namenjeno 20 miliona dinara. Samo devet dana kasnije Radio televiziji Kragujevac je bez konkursa prebačeno dva miliona u vidu subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Od tog novca ispaćena je julska plata zaposlenima.

U gradskoj kasi ostalo je još 18 miliona namenjenih medijima i glavno pitanje je hoće li taj novac biti raspodeljen svim medijima po konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja ili će kao i prethodnih godina završiti na računu Radio televizije Kragujevac.

Opozicija u gradu tvrdi da se plate zaposlenima na ovoj televiziji redovno isplaćuju i da će završni račun pokazati da je novac isplaćivan iz tih preostalih 18 miliona dinara.  

Ipak, treba podsetiti da po Uredbi Vlade Radio televizija Kragujevac može da ostane u okrilju grada samo šest meseci, kada treba ponovo da se privatizuje. Ako znamo da je za plate zaposlenih potrebno 1,7 miliona dinara, jasno je da u gradskoj kasi ima više novca nego što bi po bilo kom osnovu moglo da se raspodeli ovoj medijskoj kući.