Privredni sud u Kragujevcu doneo je 21. jula 2016. godine rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad fabrikom „Zastava automobili” i pozvao sve poverioce da do 25. novembra prijave svoja potraživanja. Ovakva odluka Suda bila je dovoljna da rasplamsa nadu, ali čini se i iluzije više od 10.000 Kragujevčana koji su nekada radili u ovom gigantu, ali i u kooperantskim fabrikama.

Naime, odjednom je glavna vest u gradu postala da će radnici moći na ime novca, koji im je tokom godina rada u ovoj fabrici odbijan za izgradnju stanova i novih pogona fabrike, tzv. „zajam za Jugo floridu”, moći kao poverioci da traže da im se taj novac vrati. Zbog toga je na hiljade bivših radnika počelo svaki dan da dolazi u Privredni sud i podnosi prijave za povraćaj sredstava iz Fonda solidarnosti.

Manipulisali radnicima

Koliko su radnici bili zbunjeni i neinformisani najbolje pokazuje primer da je veliki broj njih svoje prijave nosio u Udruženje boraca Šumadije gde im je obrazac, za koji su u Privrednom sudu plaćali 15 dinara naplaćivan 200 dinara. U Udruženju nisu bili raspoloženi da o tome razgovaraju, jer kažu da nisu imali ništa sa tim, već su svoje prostorije ustupili određenoj knjigovodstvenoj firmi kojoj su radnici donosili prijave. Nisu želeli da nam kažu o kom je knjigovođi reč, i uprkos tvrdnjama radnika da su prijave tu donosili više od nedelju dana, tvrde da je proces trajao samo četiri dana. Na pitanje zbog čega više radnici ne donose svoje prijave, rekli su nam da moramo da pitamo knjigovođu, čije ime i kontakt nisu želeli da otkriju.

To samo pokazuje da je deo radnika bio izmanipulisan i da im je dotični „knjigovođa“ šetnju od jedva 500 metara, od hale „Jezero“ do Opštine naplaćivao 200 dinara. Možda cifra ne deluje velika, ali radnici kažu da su ispred ulaza u Udruženje određenim danima čekali i po dva sata. Kada pomnožimo toliki broj radnika sa 200 dinara, jasno je da se neko dobro opario.

Radnici ističu da su godinama radili takozvanim „solidarnim” subotama, kada je čitava dnevnica odlazila u Fond, ali i da im je deo novca od zarade oduziman za izgradnju stanova u koje se mnogi od njih nikada nisu uselili. Jedan od radnika, koji je 40 godina proveo u fabrici, navodi da je sistem dodele stanova bio po principu „ti meni, ja tebi” i da je najvažnije bilo koga poznajete.

Naš sagovornik nada se velikom novcu, a u rubriku u koju je potrebno uneti iznos koji potražuje, upisao je 600.000 dinara. Na pitanje zašto baš taj iznos i kako on može da bude isti za nekoga ko je radio dve i za nekoga ko je radio 30 godina, objašnjava da je za njega čuo od bivših kolega.

Radnici zbunjeni i neinformisani

Da se zaista radi o neorganizovanom procesu, mogli smo da se uverimo u Privrednom sudu, gde se grupa bivših radnika međusobno dogovarala kako da popuni obrazac. Na njemu je potrebno upisati i broj stečajnog predmeta, koji mnogi nisu znali, pa su prijave predavali bez njega ili su pozivali kolege da vide kako su oni uradili.

Mnogi nisu bili sigurni ni da li imaju pravo da traže novac, jer se u jednoj grupi govorilo da ga imaju samo bivši radnici „Zastava automobila”, dok su drugi smatrali da potraživanja mogu da prijave i radnici „Filipa Kljajića”, „Zastava kamiona”, „21. oktobra” i svih drugih kooperantskih fabrika. Ovakva zbunjenost radnika ne čudi jer su na pitanje od koga su čuli da mogu da prijave potraživanja, svi jednoglasno odgovorili, od prijatelja, komšija, kolega. Zbog toga mnogi i ne veruju da će uspeti da povrate novac, a prijavili su se, kažu, tek radi reda, ništa ne košta, a imaju pravo da se nadaju.

Možda ta rečenica najbolje govori u kakvom društvu živimo kada se hiljade naših sugrađana hvata za slamku da će dobiti novac od firme u kojoj je upravo proglašen bankrot. Po zakonu posle tri meseca od otvaranja stečajnog postupka, ukoliko niko ne podnese Plan reorganizacije fabrike, sudija Privrednog suda nema drugu opciju nego da proglasi bankrot.

To znači da će imovina „Zastava automobila” biti prodana kako bi se namirili poverioci. Iako bi to za radnike mogla da bude dobra vest, problem je što fabrika prema izveštaju koji je sačinio poverenik stečajnog upravnika Nikola Basta duguje 41 milijardu dinara, najviše Londonskom i Pariskom klubu, od kojih su uzimani krediti, u iznosu od 24,5 milijardi. On je istakao da su obaveze firme nekoliko desetina puta veće od stečajne mase, koja iznosi samo 650 miliona dinara. Posle ovakvih podataka pitanje je čemu radnici mogu da se nadaju.

Ipak ima nade

Međutim, Radiša Pavlović, član odbora poverioca, smatra da je u finansijskom izveštaju navedeno samo 20 posto stečajne mase i da fabrika poseduje mnogo veću imovinu nego što je u izveštaju navedeno.

- Stečajni upravnik ima pravo da kroz takozvanu novopronađenu imovinu popuni stečajnu masu, kako bi se naplatili poverioci. Zbog toga ćemo kao odbor poverioca tražiti da se sva imovina koja je političkim putem otuđena, vrati „Zastava automobilima“. Postoji imovina u Sloveniji, Crnoj Gori, koja vredi preko 30 miliona evra, a oko koje se vodi sudski postupak. Takođe, tvrdimo da je tokom prodaje opreme i materijala iz Zastave nestalo 1,5 milijardu evra. Sve to je novac za namirenje poverioca naročito radnika, ističe Pavlović.

On takođe, dovodi u pitanje i obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu jer je dolaskom FIAT-a država preuzela dugovanja fabrike. Zbog toga, ističe, ako radnici budu složni mogu da naplate svoja potraživanja.

Prema njegovim rečima, pravo da prijave potraživanja imaju svi koji su učestvovali u davanju novčanih sredstava za stambeni i Fond solidarnosti, kao i zajam za izgradnju fabrike. To se odnosi i na naslednike Zastavinih radnika, ali i na radnike drugih preduzeća koji su učestvovali bilo kakvim novčanim sredstvima koje nisu povratili.

Iako kod radnika postoji gnev što su potraživanja prijavljivali čak i oni koji su dobijali stanove, Pavlović smatra da oni mogu da se prijave po drugim osnovama, ali je potrebno da dokažu da im uloženi novac nije vraćen.

- Prijave koje radnici podnose sa cifrom od 600.000 dinara mogu lako da im budu odbačene jer je potrebno da se potraživanja dokažu i precizno obrazlože. U Zastavi postoje bilanski ko je i koliko ulagao i tražićemo da se oni dostave u stečajni predmet. Onda taj novac treba da se revalorizuje, da se pretvori u neku cifru u odnosu na potrošačku korpu ili prosečnu platu, objašnjava Pavlović.

Zbog toga poziva sve radnike, da se posle isteka roka za podnošenje prijava okupe i zahtevaju od države da se ovaj stečaj sprovede po zakonu jer je to jedini način da ostvare svoja potraživanja.