Ekonomski položaj zaposlenih u namenskoj industriji je sve lošiji i zbog toga sindikati zahtevaju da se prekine sa umanjenjem zarada radnika obuhvaćenim merama štednje.

Sindikati fabrika „Zastava oružja” iz Kragujevca, „Prve iskre”, iz Bariča, „Prvi partizan”, iz Užica, „Milan Blagojević” iz Lučana, „Krušik” iz Valjeva i „Slobode” iz Čačka uputili su zahtev premijeru Aleksandru Vučiću da sa njima razgovara o rešenju ovog problema.

Kako objašnjavaju, odlukom Vlade fabrike namenske industrije svrstane su u istu kategoriju kao i javna preduzeća iako se radi o proizvodnim fabrikama koje nisu korisnici budžeta, odnosno država ne izdvaja za njihove plate.

Naprotiv, u namenskoj industriji radi oko 10.000 radnika za koje fabrike samostalno obezbeđuju isplatu zarada. Takođe, sve fabrike se bave proizvodnjom što doprinosi punjenju državne kase. Zbog toga, navode, ne postoji osnov da se radnici namenske industrije dalje kažnjavaju, dok država ubira velika sredstva po različitim osnovama.

Goran Ilić, predsednik sindikata „Zastava oružja” ističe da je nezadovoljstvo radnika sve veće i da jačaju pritisci na sindikat da se nešto preduzme, kako bi se plate vratile na period pre uvođenja mera štednje.

- Više od godinu dana 10.000 radnika prima platu umanjenu za 10 posto. Mi ćemo na sastanku sa premijerom Vučićem zahtevati da se naše fabrike izuzmu iz mera štednje, zato što im tamo i nije bilo mesto na početku, ali i zato što je već najavljeno da će određene kategorije budžetskih korisnika biti izuzete i da će im biti povećane plate, objašnjava Ilić.

Međutim, po njegovim rečima to je samo deo problema sa kojim se susreću radnici namenske industrije koji godinama rade u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima za rad. U mnogim fabrikama zdravlje radnika u procesu proizvodnje je ugroženo, a dokaz za to su česte nesreće i povrede na radu.

- Radnici u namenskoj industriji rade u visokorizičnim uslovima zbog zastarelosti opreme koja je u pojedinim delovima stara 50 godina. Fabrika „Zastava oružje” godinama nije uspevala iz sopstvenih sredstava da investira u opremu, a to nije uradila ni država kao njen vlasnik. Zbog toga radnici rade u sve težim uslovima buke, nedovoljne osvetljenosti, loših mikroklimatskih i hemijskih uslova, ističe naš sagovornik.

Ne treba zaboraviti ni da su fabrike namenske industrije pretrpele veliko razaranje u NATO bombardovanju kada je na njih bačeno preko 200 projektila sa veoma štetnim posledicama po zdravlje radnika. Oni i danas plaćaju veliku cenu saniranja posledica bombardovanja jer oboljevaju od različitih teških, uključujući i kancerogene bolesti.

Usled toga sindikati su se još 27. septembra obratili Ministarstvu odbrane u pokušaju da se pronađu rešenja za loš materijalni status radnika, ali kako kažu Ministarstvo je zauzelo ignorantski stav prema njima, ne želeći da učestvuje u rešavanju problema od kojih direknto zavisi život radnika zaposlenih u namenskoj industriji. Zbog toga su zahtev prosledili premijeru Vučiču i očekuju da će uskoro započeti pregovore sa njim.

Međutim, ukoliko do toga ne dođe, sindikati fabrika namenske industrije će doneti odluke o daljim aktivnostima koje treba da doprinesu menjanju teškog socijalnog statusa radnika.