Prvi ljudi  gradova i opština imaju različite metode kako će nadomestiti manjak, koji će se u njihovim budžetima pojaviti zbog manjih prihoda od poreza na zarade, koji su predviđeni izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

Većina smatra da će se efekti ovog Zakona videti na ulicama, jer jednostavno novca za dosadašnje „šminkanje asfalta” neće biti, ali i na investiranje u kapitalne projekte. Svi, međutim, tvrde da efekat ovog propisa, ipak, neće pući preko „leđa građana”.

Mnogi su se pribojavali da bi lokalne samouprave novonastale „rupe” u budžetu mogle da nadomeste povećanjem poreza na imovinu, kao što je ranije bilo najavljivano, ali po svemu sudeći, do toga neće doći. Za nadomeštanje para moraće da se potrude sami i to kroz bolju naplatu od građana, kao i kroz borbu protiv sive ekonomije.

Da podsetimo, od ukupnih poreza na zarade koji se isplaćuju lokalnim samoupravama, umesto sadašnjih 80 odsto, gradovima će ubuduće ostajati 77 odsto, opštinama 74 odsto, a Beogradu 66 procenata, dok će ostatak biti usmeren u budžet Srbije.

U Skupštini Srbije, prošle nedelje, „lomila su se koplja” oko ovog zakona. Redakcija portala Pressek.rs istraživala je šta o izmena zakona misle gradonačelnici i predsednici opština i kako će prevazići manjak priliva u budžet.

 

Dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva

- Donošenjem Zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave smanjeni su prihodi gradovima po osnovu prihoda od poreza na zarade u visini od 3,8 odsto. Za budžet grada Kraljeva ovo smanjenje prihoda iznosi oko 42.000.000 dinara ili 1,6 odsto. Činjenica je da će se ovo umanjenje prihoda u budžetu odraziti, pre svega, na planirane investicije za naredni period. 

Sa druge strane, jedinice lokalne samouprave će sada morati da ubrzaju ažuriranje podataka o imovini kako bi nadomestile manjak u budžetu. Deo sredstava može se nadoknaditi i najavljenim povećanjem cene rada. U svakom slučaju, budžet grada Kraljeva za narednu godinu planiraće se u skladu sa pripadajućim prihodima.

 

Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin

- Ovo je samo još jedan korak u sad već četvorogodišnjem neprestanom smanjivanju opštinskih prihoda i povećavanju prihoda republike. Do sada je od opština oduzeto preko 60 milijardi dinara, a republika je svoj budžet povećavanjem poreza i smanjivanjem plata „popunila” sa više od 100 milijardi. Na žalost, korak nazad u odnosu na evropske standarde, korak napred za centralizaciju, sve suprotno od onog što se smatra modernom organizacijom državnih poslova.

Trideset miliona manje u budžetu za sledeću godinu, znači i manje rešavanja problema koje građani očekuju. Kako bismo nadoknadili manjak u budžetu po prvi put posle više od decenije i po planiramo prodaju opštinske imovine, kresaćemo investicije, uzimati i kredite.

Mogućnosti za štednju su u Paraćinu iscrpljene, jer već imamo 25 odsto radnika manje od zakonom dozvoljenog broja, nema viška administracije ni prostora za uštede na taj način. Već smo više puta popisivali nepokretnosti na teritoriji opštine, pa nema prostora ni za povećanje prihoda.

 

Jasna Avramović, gradonačelnica Smedereva

 - Moram da kažem da smo se mi spremali za ovaj Zakon, odnosno za ono što on donosi. Preraspodela sredstava od poreza na zarade, od 1,68 odsto za gradove, što je naš slučaj, i nije drastična. Mislim da će taj procenat doprineti fiskalnoj konsolidaciji, i na kraju opštoj ekonomskoj stabilnosti. Smatram da nema jakih gradova bez jake države, i nema  jakih gradova ako im država ne daje vetar u leđa.

Ovim umanjenjem  gradski budžet neće biti poljuljan. Nisu u pravu oni  koji tvrde da će se kola  „slomiti  na lokalu”. Osim što smo se ponašali racionalno i štedeli,  radili smo i  na  mnogo važnijim stvarima. Naša politička misija je jednostavna: dovođenje investitora i otvaranje radnih mesta.

Smederevo je, tvrdim, srpski rekorder u zapošljavanju. Doveli smo sedam velikih kompanija i uz to smo imali jednu uspešnu privatizaciju. Samo u Železari, sačuvali smo 5.200 radnih mesta, a kineski „Hestil” najavljuje nova  zapošljavanja. Osim toga, plate zaposlenima su već povećane za osam procenata, a početkom sledeće godine očekuje ih naredna povišica. To, po automatizmu, je povećanje procenta od poreza na zarade koji će ostati u našoj kasi.