Povodom obeležavanja 30 godina od smrti Desanke Makasimović i u čast nastanka i uticaja „Krvave bajke”, Muzej "21.oktobar" i Spomen-park Kragujevački oktobar Vas pozivaju na otvaranje izložbe „Bajka o pesmi”, autora Marka Terzića, višeg kustosa ovog muzeja.

Svečano otvaranje ove izložbe uz obraćanje najbližeg člana porodice velike pesnikinje, biće organizaovano 12. septemba, u 19 sati, u prostoru Muzeja „21.oktobar”.

- Često se dešava da umetnička dela utiču na recipijente, da ih u različitoj meri menjaju. Značajna umetnička dela snažno svetle i van konteksta i vremena u kome su nastali. Ali veoma mali broj umetničkih dela je uspeo da prevaziđe svoju prirodu, ponajviše usled talenta i posebnog nadahnuća autora, te je postao sam način sagledavanja, identifikator i verifikator kroz koji se posmatra neka društveno politička stvarnost, proces ili neki specifičan i posebno važan događaj. 

Za Muzej „21.oktobar” nema važnijeg umetničkog dela koje je nastalo na kontekstu zločina koji su nacisti počinili nad nedužnim ljudima oktobra 1941. godine u Kragujevcu i okolini, od „Krvave bajke” Desanke Maksimović.

- Izložbom „Bajka o pesmi” nastojimo da se dostojno odužimo tom posebnom umetničkom delu i njegovom nemerljivom uticaju na javno percipiranje ovog zločina, te na sam narativ oko koga je naš muzej i izgrađen, navodi se u pozivu izložbe.

Izložba je rezultat dugog i uzbudljivog istraživanje o fenomenu jedne pesme, ali i poziv na razmišljanje o tome da li društvena stvarnost danas uopšte može biti regenerisana uticajem umetnosti, lepote, poštenja i istine, i biti vraćena na put antifašizma i antiratnih vrednosti sa koga u našem vremenu ima sve više skretnja.

Na ovoj izložbi javnost u Srbiji će uopše prvi put, baš u Muzeju „21.oktobar” premijerno moći da vidi originalno rukom velike pesnikinje napisanu „Krvavu bajku” koja je pesnikinja sa sobom jako dugo nosila na javna čitanja svoje poezije, smeštenu u originalni sanduk u kome je prvi zapis te pesma bio pažljivo sakriven od nacista i njihovih pomagača u toku Drugog svetskog rata, zatim lične predmete i portret umetnice nastao pred samo pisanje ove pesme, javnosti do sada nepoznato pismo u kojem je pesnikinja morala da brani samu pesmu od previše revnosnih cenzora, dokumentovan poseban odnos Kragujevca, našeg muzeja i same umetnice, pesnikinju kao slavno lice nekog drugog vremena te odjeke toga u današnjici, i mnogo, mnogo toga drugog..."