„Poslednja decenija Save Šumanovića” naziv je izložbe koja je sinoć svečano otvorena u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku. Dela nastala u periodu od 1931. do 1942. godine, koji kritičari ocenjuju kao najznačajni deo Šumanovićevog stvaranja, kao suštinu njegove ličnosti i umetničke vere, Čačani će moći da posete do 20. maja.
Jedan od najznačajnijih srpskih umetnika 20. veka, Šumanović je pripadao slikarskoj generaciji koja je posle Prvog svetskog rata uvela srpsku u evropske tokove. Kao mlad umetnik, tokom prvog boravka u Parizu, 1920. godine, prihvatio je savremene tendencije u slikarstvu i postao najznačajniji predstavnik konstruktivizma u srpskom slikarstvu.
Poslednja decenija u stvaralaštvu Save Šumanovića predstavlja zaokruženu celinu koja je počivala na veoma čvrstim osnovama. To su, pre svega, talenat i obrazovanje umetnika, zatim iskustvo stečeno u Parizu koje se istovremeno odnosi na bogatstvo tradicije koja se čuva u muzejima i snagu internacionalne atmosfere koja je vladala u umetničkim krugovima.
U poslednjoj deceniji Šumanovićevog stvaralaštva dominira pejzaž, a druga njegova omiljena tema bio je akt. Najviše dela naslikao je tokom 1939. godine, kada se pripremao za veliku izložbu, i sledeće 1940. godine, ponesen uspehom izložbe.
Nije bilo vremena da uživa u uspehu, rat je došao i u Šid i neka od svojih najboljih dela uradio je upravo tih ratnih godina.
Kod Šumanovića su život, rad, umetnost, slikarstvo, neraskidivo povezani. Slikao je do samog kraja – kada su došli po njega, rano ujutro 28. avgusta 1942. godine, na štafelaju je ostala upravo dovršena slika, poslednja iz triptiha „Beračice“.
Izložbu „Poslednja decenija Save Šumanovića“ priredila je Vesna Burojević, direktorka Galerije slika „Sava Šumanović“.
