Izložba „Paralelna realnost”, autorke Jelene Jelače, biće otvorena u utorak, 16. aprila, u kragujevačkoj Kontakt galeriji SKC-a, od 20 sati. Izložbu će otvoriti Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti.
U nazivu izložbe Jelene Jelače „Paralelna realnost”, reč realnost ukazuje da su svi prisutni elementi utemeljeni u stvarnom ličnom iskustvu autorke. Ona svoje duboko promišljeno iskustvo stvarnosti umetničkim postupkom transformiše u cilju angažovanog i savremenog koncepta, ispitujući položaj jedinke u odnosu na društvo, re(konstruisanje) identiteta, rodne odnose ali i granice samospoznaje i ulogu duhovnosti.
- Figuraciju artikuliše na autentičan način i kreira novu platformu savremenog umetničkog izraza kroz seriju srebrnih portreta njoj bliskih ličnosti. Ako osoba nije sama po sebi ikona, ona to postaje u očima i delu umetnika: činjenica da su izabrani od strane autorke čini ih ikoničnim same po sebi. Portrete možemo tumačiti zasebno, dok posmatrani kao celina kontekstualizuju autoportret autorke, koji na ovaj način predstavlja mesto preseka. Na autoportretu umetnica radi tokom čitavog trajanja rada na seriji, tražeći najbliže idealu sopstveno stanje koje se u samom procesu menja zajedno sa slikom, navodi u katalogu izložbe Ksenija Marinković.
Jelača portrete i autoportrete koristi kao motiv kojim izražava dublje transedentalne i društveno-angažovane poruke.
Interesovanje za portret u radu Jelene Jelače, predstvlja autorkino istraživanje polivalentne ljudske prirode, sopstvene i tuđe. Neposredno se povezujući sa posmatračem kroz poigravanje sa arhetipskim mitološko-bajkovitim prikazom junaka i junakinja, ova fantastična srebrna svita ima ulogu jezičkih simbola pomoću kojih je moguće iščitati čitav niz poruka.
- Iako utemeljeni u stvarnosti oni su pre proizvod vizije nego reprezentacije, koja počiva na transcedentalnosti i veri u snagu čovekove sposobnosti da se (re)kreira kroz unutrašnju borbu i težnju ka idealu, navodi Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti
Jelena Jelača (1973) iz Beograda, završava Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1998. gde i magistrira 2000. godine. Izlaže grupno i samostalno od 1994. u zemlji i inostranstvu. Bavi se položajem jedinke u odnosu na društvo, re(konstruisanjem) identiteta, rodnim odnosima u kontekstu kulturološke i psihološke dimenzije.
Dominantni motiv je portret uz prisustvo autobiografskih detalja. Promišljanje karaktera i dar za pojedinosti odraz su intuitivne prirode umetnice i doprinose da portrete čiji je autor, svrstamo među najuspešnija dela ove vrste na domaćoj umetničkoj sceni.
