Danijela Vulićević postala je predsednica Šumadijske podružnice Bibliotekarskog društva Srbije. Ipak to nije ono što ovu bibliotekarku čini neobičnom.

Opštinska biblioteka „Slovo” u Lapovu, kojom rukovodi, ima tek stotinak kvadrata. Najveći deo zauzimaju police sa knjigama, ali su se Danijela Vulićević i njene koleginice potrudile da od ovog mesta naprave vrlo živ prostor u kome čitaoci defiluju od jutra do mraka.

- Ne mogu se samo ujutru otključati vrata, pa sesti i čekati da čitaoci dođu u biblioteku, otkriva Danijela Vulićević „tajnu uspeha” svoje biblioteke.

Opštinska biblioteka „Slovo”, zahvaljujući brojnim programima animacije publike, postala je mesto u kome osnovci provode letnji i zimski raspust, a odrasli čitaoci se barem jednom sedmično druže sa nekim piscem, publicistom, istoričarem.

Često se dešava da ujutru rasklanjaju stolice kako bi mališanima omogućile više prostora tokom radionica koje organizuju, a uveče pak, pozajmljuju dodatne iz komšiluka kako bi svi zainteresovani za program koji organizuju imali gde da sednu.

Danijeli ništa nije teško iako, pošto živi u Aranđelovcu, svakog dana na putu od posla do kuće prelazi nekoliko desetina kilometara. Zbog ljubavi prema knjizi nije retkost da posle posla pređe još koju desetinu kilometara i skokne na književno veče do Kragujevca ili Čačka.

Po struci je logoped. Posao o biblioteci dobila je, kaže, slučajno. 

- Kada se otvarala biblioteka bila sam jedina na birou u Lapovu sa visokom stručnom spremom i tako sam dobila posao.

Družeći se sa knjigama i piscima i sama je počela da piše, pa iza sebe ima nekoliko zbirki poezije za decu i odrasle.

U radu sa decom posebno uživa bilo da organizuje radionice u biblioteci ili neobične književne večeri. Tokom godina zajedno sa koleginicama Marijanom Zec i Katarinom Jovanović osmislila je nekoliko radionica, koje već godinama organizuju, jer su vrlo popularne među mališanima.

Možda je najneobičnija ona koju prave u saradnji sa lokalnom štamparijom.

- Ideja nam je bila da predškolcima, na malo drugačiji način, predstavimo knjigu i čitanje, tačnije proces nastanka knjige. Oni tokom naših radionica izrađuju crteže vezane za knjige i čitanje. Zatim te crteže prikupimo i zajedno sa njima ih nosimo u lokalnu štampariju. Dok oni prolaze kroz pogone i posmatraju kako nastaju knjige, štampari uvežu njihove crteže u jednu knjigu, priča naša sagovornica.

Zahvaljujući ovakvom načinu rada biblioteka je uspela da privuče ne samo pažnju publike, već i da se izbori za dodatna sredstva za opremanje prostora ili organizovanje novih zanimljivih sadržaja.

Na taj način opremili su internet kutak, a na poslednjem konkursu Ministarstva kulture dobili su sredstva za organizovanje Književne radionice za decu i mlade.

Ipak, najveća nagrada Danijeli Vulićević i njenom malenom timu je kada se za programe koje organizuju traži stolica više.