Kragujevčanka Smilja Šulović po zanimanju je bibliotekarka, ali je Kragujevčanima poznatija po svojim slikama koje krase ne samo mnoge domove, već i prostor biblioteke u Staroj radničkoj koloniji gde radi već nekoliko decenija.
Rođena je 1962. godine u Kragujevcu, gde i danas živi kao ponosna baka dva unuka. Nakon gimazije želela je da upiše Akademiju likovnih umetnosti, međutim finansijska nestabilnost joj u tom trenutku nije dozvoljavala da tako nešto i ostvari.
Ubrzo nakon završetka gimnazije zaposlila se u jednoj seoskoj biblioteci, nakon čega je preuzela gradska biblioteka „Vuk Karadžić“, a upravo ove godine napunila je 40 godina radnog staža, a i dalje se oseća kao da je juče počela.
Pored slikanja, čitanje je njena velika inspiracija.
- Ne mogu bez knjige i bez slike, to je ono što te drži kad nešto radiš iz ljubavi, to me ispunjava, ne osećam ga kao teret već prosto kao zadovoljstvo, kaže Smilja Šulović.
Akademiju nije upisala, ali slikanjem se bavila amaterski i iz ljubavi, a onda je počela sa časovima na jedan potpuno neočekivan način.
- Ćerka kad je bila treći ili četvrti razred osnovne škole krenula je na časove crtanja i ja kao svaka majka što radi otišla sam da vidim gde to ona ide - to je bilo kod profesora Jordana Erčevića, pri školi „Zastava“ koja je bila kod Stare crkve i tu sam gledajući kako i šta oni rade krenula i ja na časove, ona je u međuvremenu odustala, a ja sam nastavila i odatle počinje moje intenzivnije bavljenje slikarstvom, kaže naša sagovornica.
Od profesora Erčevića krenuli su prvi koraci, tada je radila grafiku, a zatim prelazi na ulje na platnu. Kasnije je učila samostalno ili na slikarskim kolonijama.
Pošto je uglavnom slikala u biblioteci čitaoci koji stalno dolaze nisu mogli da ne primete njene radove. Upravo jedna studentkinja, koja je posećivala biblioteku, predložila je Smilji da napravi izložbu. Tako je prvi put odlučila da izlaže.
- Pre toga nisam ni razmišljala o izložbi kao izložbi i prosto na njenu inicijativu počela sam da radim i tako je počela zapravo jedna postavka, druga i tako redom, kaže Smilja Šulović.
Grupne izložbe imala je ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori i Rumuniji, kao i pet samostalnih izložbi. Na poslednjoj je fokus bio na ženama predstavljenim u enterijeru i eksterijeru.
- Nazvala sam je „Tihovanje“, tako sam taj jedan period života doživela kao neko tihovanje sama sa sobom i sa slikama i kao neko sazrevanje.
U planu ima još jednu samostalnu izložbu i njena zamisao je da to budu portreti dece, odnosno deca celog sveta.
Tokom bavljenja slikarstvom sklopila je mnoga prijateljstva koja i dan danas traju, a kako i sama kaže, ”umetnost spaja na svaki način, i slika i pesma ili bilo šta kad se radi umetnički - povezuje nas”.
Iako uskoro odlazi u penziju, i dalje ima ambiciju i želju za daljim učenjem i usavršavanjem. Ističe da bi volela da radi ikone, i da je već krenula na časove s tim što trenutno nema dovoljno vremena da se posveti tome, pa se penziji raduje isključivo zbog toga da nauči i uradi sve ono što nije stizala do sada.
„Medijski sadržaj proizveden je kao deo Projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već isključivo aurora“
