Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanje na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos.

Jesenji Krstovdan prate brojni običaji i verovanja, koja se od davnina poštuju, a najvažnije pravilo za Krstovdan, koji pada u petak, 27. septembra, je da bi svaka odrasla osoba ovaj dan trebalo da provede u postu i molitvi.

Evo i običaja koji naš narod vekovima poštuje - na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.

Jesenji Krstovdan se posti tako što se ceo dan jede samo grožđe i hleb.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Prema nekim narodnim običajima, u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta, da bi se zaštitila od bolesti.

Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, sveta biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju i čisti karmu, pa u domovima mnogih bosiljak zauzima važno mesto. Osveštani bosiljak čuva se u domu u vidu sredstva za energetsko isceljenje.

Tokom Krstovdana se jede grožđe, kao simbol slatke pobede, plodnosti i obilja, a veruje se da će vas pratiti sreća i uspeh ako danas uživate u ukusu ovog voća.

Prema običaju, važno je da vratite dugove ili ukoliko imate zaposlene, isplatite plate. Na ovaj način čistite tamnu energiju dugova i ulazite „čisti” i bezbrižni u ovu godinu.

Veruje se da ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.