Na veb sajtu Ministarstva prosvete je dana 1. aprila objavljena vest sa sledećim naslovom: „Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević pokrenuo je inicijativu za ukidanje zabrane zapošljavanja u prosveti“. U daljem tekstu stoji da je ministar u razgovoru sa predstavnicima Fiskalnog saveta rekao i sledeće: 

„Ukidanje zabrane zapošljavanja imaće veliki značaj za zaposlene u prosveti gde oko 25.000 ljudi radi na određeno vreme. To su uglavnom podstanari, mladi ljudi, koji su u veoma nepovoljnom položaju, ne mogu da žive normalno, da zasnivaju porodice. Ukidanje zabrane zapošljavanja imaće i veliki značaj za rast nataliteta, jer oko 96 odsto zaposlenih u prosveti čine žene. Ukidanje zabrane neće ugroziti budžet, jer se i oni na određeno već finansiraju iz državne kase. Kontraproduktivno je da oko 25.000 ljudi radi na slobodnim normama i već petu godinu su u nepovoljnom statusu. Ukoliko počne fazno ukidanje zabrane zapošljavanja na državnom nivou zaposleni u prosveti bi zbog brojnosti trebalo da dobiju prednost. Mehanizam može lako da bude uspostavljen, na primer svako ko radi duže od godinu dana na nekoj normi mogao bi da bude zaposlen. To može uredbom, izmenom nekog zakona, sve je to tehnička stvar i pitanje dobre volje.“

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je sledećeg dana pozdravila ministrovu inicijativu i ponudila saradnju u uspostavljanju mehanizama koje ministar pominje, i izradi podzakonskih akata koji će omogućiti da se uspostave jasna pravila i kriterijumi za prijem u radni odnos na neodređeno radno vreme.

Pri tome mislimo na pravila koja će dati prednost onima koji u sistemu već godinama rade na određeno radno vreme. Ako tih pravila ne bude, opet ćemo doći u situaciju da se konkursi raspisuju tamo gde nema potrebe, ili da radni odnos na neodređeno radno vreme ne zasnuju postojeći zaposleni koji su tokom dosadašnjeg rada na određeno pokazali visoke kvalitete.

Mesec i po dana nakon ministrovog pokretanja inicijative za ukidanje zabrane zapošljavanja, prosvetna javnost nema nikakvu informaciju šta se sa inicijativom desilo.

Da li je uopšte stigla do onih kojima je upućena? Ako je stigla, šta su odgovorili? Da li je završila u korpi za otpatke u kancelariji Predsednika Vlade i Skupštine? Još mnogo pitanja je bez odgovora. 

Pošto bar 25 hiljada ljudi željno iščekuje neku informaciju o tome, i mnogi od njih svakodnevno pregledaju veb sajt Ministarstva u nadi da će tamo pročitati šta se desilo sa ministrovom inicijativom, mi iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije opet i opet pozivamo ministra da da odgovore na pitanja koja prosvetni radnici na određeno vreme s pravom postavljaju.

Rok od 45 dana je sasvim dovoljan da najodgovorniji čovek srpske prosvete da ikakvu informaciju o ovom važnom pitanju, za koje je i sam rekao da je njegovo rešenje stvar dobre volje. Hajde da vidimo da li ta dobra volja postoji, da znamo šta ćemo dalje. Ako se i dalje bude ćutalo, još će neko pomisliti, ne daj Bože, da je ministrova inicijativa bila prvoaprilska šala.

Autor: Milan Jevtić, rukovodilac Resora za obrazovni sistem USPRS