Deca internet počinju da koriste pre šeste godine, 90 odsto dece digitalnu tehnologiju koristi u proseku 80 minuta svakog dana, dok je svako treće dete izloženo nekoj vrsti sadržaja sa interneta koji je za njih uznemirujući, čulo se na panel diskusiji koja je održana u Kragujevcu, u okviru projekta UNICEF-a “Bezbedan internet za celu porodicu“.

- Deca u sve mlađem uzrastu koriste internet, a u našem društvu još ne postoji dovoljno svesti, odnosno znanja o tome kako da zaštitimo decu na internetu. Internet i mogućnosti koje on nudi jesu korisne za decu, ali je mnogo važnije da znamo način na koji se koristi. Zbog toga cilj ovog projekta u kome učestvuju vaspitači, učitelji i roditelji je da se razvije stimulativno i bezbedno korišćenje interneta sa smanjenjem on line rizika za decu, kazao je Petar Antić, konsultant UNICEF-a za prevenciju nasilja i diskriminaciju u obrazovanju.

Prema istraživanjima koje je iznela dr Dobrinka Kuzmanović, iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, svoj digitalni uređaj ima jedna četvrtina dece od 4 do 6 godina, a svoj tablet ili mobilni telefon polovina dece uzrasta od 6 do 8 godina.

Potpuno samostalno najviše ih koriste za igranje igrica, gledanje video klipova, slušanje muzike, fotografisanje. Veoma mali procenat dece inetrnet koristi za sticanje novih znanja i edukativne sadržaje. Iako je pristup internetu, zagarantovano pravo svima pa tako i deci,  na internetu dominira svega desetak svetskih jezika, a 60 posto stranica je na engleskom što znači da mnoga deca ne mogu da pronađu sadržaj koji su za njih relevantni. Pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka takođe je diskutabilno jer posetom stranica ostavljamo digitalne tragove, a s obzirom na to da su u gotovo svim aplikacijama prisutne reklame i oglasi, deca nisu zaštićena ni od neprimerenih sadržaja.

Iako internet ima nebrojeno mogućnosti za učenje, sticanje različitih veština, pronalaženje praktičnih i zanimljivih informacija, komunikaciju, društveni aktivizam, za bezbedno i konstruktivno korišćenje interneta kod dece neophodna je podrška odraslih i podučavanje u okviru formalnog obrazovanja.

Ograničavanjem korišćenja interneta ograničavaju su i mogućnost za učenje, istraživanje i sticanje digitalnih veština, zbog toga stručnjaci savetuju da roditelji više pažnje obrate na to šta deca rade na internetu i na kvalitet vremena koje provode ispred ekrana. Umesto na negativne aspekte korišćenja digitalnih medija koji se odnose na to šta deca ne smeju da rade i koliko je vremena dozvoljeno da provedu na internetu, pažnju treba usmeriti na pozitivne aspekte i uvesti plan korišćenja digitalnih uređaja u skladu sa individualnim karakteristikama deteta, njegovim interesovanjima, razvojnim i obrazovnim potrebama, porodičnim i kulturnim vrednostima.

Imajući u vidu da istraživanja pokazuju da svaki četvrti roditelj ne misli da ima dovoljno znanja da pruži adekvatnu podršku detetu u bilo kojoj potencijalno opasnoj situaciji na internetu, značajnu podršku će u okviru ovog projekta pružiti i digitalna platforma za roditelje dece od četiri do osam godina, sa savetima o bezbednom korišćenju koja je u izradi, i koja će kako je najavljeno na skupu u Kragujevcu, biti dostupna sledeće godine.

Iako je veština digitalne pismenosti jedno od osnovnih prava dece u digitalnom dobu, učesnici skupa su podsetili da „vreme isped ekrana” ne sme da zameni druge aktivnosti koje doprinose zdravom razvoju dece, a to su fizičke aktivnosti, san, vreme provedeno sa članovima porodice, igra i druženje sa vršnjacima bez interneta.

U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Užičkim centrom za prava deteta uz podršku komapnije Telenor, u Srbiji se ovaj projekat realizuje dve godine, a Kragujevac je peti grad u kojem se uz učešće vaspitača, učitelja i roditelja na panelima diskutuje o bazbednosti dece na internetu uzrasta od četiri do osam godina.