Zlatno doba Holivuda koje je trajalo od druge pa do sedme decenije dvadesetog veka  iznedrilo je velike filmske zvezde. Među tim zvezdama, najblistavije  su svakako bile dame. Vivijen Li, Greta Garbo, Ingrid Bergman, Ketrin Hepbern, Džoan Kroford, Bet Dejvis, Rita Hejvort, Odri Hepbern, Džindžer Rodžers...

Dovoljno je samo čuti ova imena, pa se podsetiti legendarnih filmova u kojima su igrale, i razumeti njihov status femme fatale za kojima se uzdisalo kako na filmskom setu, tako i u bioskopskim salama. Kasnije, krajem šezdesetih, bleđenjem „noir“ i pojavom pretežno ratnih spektakala i akcionih filmova, njihova prisutnost polako pada u drugi plan, a ženski likovi dobijaju tipizaciju „Bondovskih devojaka“ ili dobrih domaćica... npr. film „Lorens od Arabije“ nema nijednu žensku ulogu.  

Tek, pojavom glumica poput Meril Strip, Glen Klouz, Suzan Sarandon, nastaju i uloge sa složenijom dramskom karakterizacijom.

Tokom kasnih osamdesetih, pre svega na američkom tlu, filmadžije se okreću i pretežno mlađoj ženskoj publici nudeći im romantične srednjoškolske i koledž  komedije i melodrame. Takvi filmovi, elementarno približni sapunicama dobijaju i pežorativni sleng „chick flick“.

Tokom devedesetih, promocijom jednakosti u društvu, dame dolaze u prvi plan i kao superhoeroji, advokati, detektivi i zasluženo se nalaze i dalje u vrhu. Prave se i rimejkovi muških filmova, te dobijamo ženske verzije „ Istrivači duhova“, „Oušenovih osam“, „High fidelity“, „Prevaranti“.  Pojavljuju se dame koje postaju nosioci humorističkih uloga čemu najviše može da se zahvali   višedecenijskoj skeč - seriji „Saturday night live“ koja je odškolovala nove generacije komičara.

Tu su: Tina Fej, Ana Faris, Ejmi Peler, Maja Rudolf, Melisa MekKarti , Džulija Drajfus, Rebel Vilson, Ejmi Šumer, Kristen Vig, Sara Silverman...

Preko uspešnih televizijskih serijala, donele su novi šarm i često se hrabro poigravajući sa sopstvenim fizičkim izgledom utrle su sebi put i na veliko platno: „Deveruše“, „Haos u najavi“, „Špijuni“, „Baš sam lepa“ i dr.

Tako, i sa ova dva vedra i nepretenciozna filma želimo da vam ulepšamo osmomartovski  praznik.  

Šta muškarci žele

Film iz 2019. godine, „Šta muškarci žele“ (What men want) u režiji Adama Šenkmena, zapravo je rimejkovana verzija filma „ Šta žene žele“ sa Mel Gibsonom iz 2000. godine.

Ovog puta su uloge, odnosno polovi, promenjeni, te se u centru pažnje nalazi Ali Dejvis (Taradži P. Henson), uspešna sportska agentkinja. Ona je spretna, dinamična, energična i pomalo nemilosrdna karijeristkinja, kojoj je jedini cilj da dobije unapređenje i postane partner u agenciji. Ne vezuje se za muškarce, ali će jedne noći imati odnose sa Vilom (Aldis Hodž), barmenom iz kafea gde povremeno izlazi. Tada i počinje „rolerkoster“ ovog filma.

Ujutru beži iz njegovog stana, odlazi na posao i ne dobija unapređenje. Razočarana, odlazi na devojačko veče kod svoje prijateljice, gde joj spiritualistkinja Sister (Erika Badu) daje neki čudan čaj koji će joj „pomoći“ da vrati život u normalu. Vidno pripita odlazi sa drugaricama u klub, gde doživljava bizarnu nezgodu, i udara glavom u šank. Kada se ujutru budi u bolnici, shvata da može da čita misli muškaraca što pripisuje uticaju čaja. Jedina osoba kojoj se poverava je njen lični asistent Brendon (Džoš Brener), koji će joj , iako je često gruba prema njemu, pomoći da tu novonastalu veštinu iskoristi u poslu.

Njen cilj je jasan: Privoleti mladu košarkašku zvezdu Džamala Berija (Šejn Pol Makgi) da potpiše ugovor sa agencijom. Za taj posao morao da se i dopadne Džamalovom ocu Džou (Trejsi Morgan) koji ispred svega ceni porodične vrednosti. Slušajući njihove misli , dodvorava im se, pa čak i Vila koji ima ćerku predstavi kao svoju porodicu. Kako radnja odmiče, Ali se sve više petlja u svoje laži i gubi konce iz ruku. Na njoj je da se izbori sa činjenicom da blagoslov koji ima lako može da preraste u prokletstvo, i da može izgubiti i posao i prijatelje i Vila u kojeg se u međuvremenu i zaljubila. Jer, kako Vil reče: „Ono što muškarac misli, nije isto što muškarac želi“

Dame u crnom

Radnja ove australijske komedija/drame iz 2018. (Ladies in black) nastala je po istoimenom romanu Madlen Sent Džon, a u režiji poznatog australijskog reditelja Brusa Beresforda (Vozeći gospođicu Dejzi, Dobar čovek u Africi, Mr.Church ). U toku su božićni praznici u Sidneju 1959. godine, i mlada, stidljiva Lisa ( Anguri Rajs) dolazi na privremeni posao u robnu kuću „Guds“. Tu upoznaje tzv. „dame u crnom“ ( nazvane tako po radnim kombinezonima koje nose) .

Svaka od njih oseća da se približavaju promene i bolji položaj žena u društvu. Svaka od njih sanja i svoje snove. Lisa želi da izađe iz okrilja svojih roditelja i da upiše univerzitet. Fej (Rejčel Tejlor) želi da upozna muškarca svog života, a Peti (Alison MekGir) da se približi svom otuđenom mužu ,da dobiju dete i žive savremenim životom. Lisu primećuje Magda (Džulija Ormond), harizmatična i živahna menadžerka odeljenja za visoku modu i emigrantkinja iz Jugoslavije (Slovenije). Magda, videvši potencijal u njoj, uzima je pod svoju zaštitu i njiih dve počinju da razvijaju iskreno prijateljstvo. Ona je čest gost u Magdinoj kući, gde prisustvuje zabavama koje ona i njen suprug Stefan (Vinsent Perez), emigrant iz Mađarske često prave.

Tu je i njihov šarmantni i duhoviti prijatelj Rudi (Rajan Kor), koji želi da upozna pravu Australijanku. Zadaci su postavljeni i njihovi životi se prepliću i menjaju: Lisa mora da ubedi prostodušnog oca da je pusti na studije, Peti da ulije sigurnost suprugu kako bi je voleo bez straha, Magda i Stefan da „isprovodadžišu“ za Rudija, i upoznaju ga sa Fej.

Ovaj film ima lepu dramaturšku linearnu strukturu, pa iako bez dramatičnih tačaka i konkretnih sukoba i nerešivih problema vodi gledaoca od početka do kraja držeći pažnju i osvajajući lepotom duha šarenih pedesetih godina.

Film je pokupio i nagrade Australijske akadamije za film, a za izuzetnu vizuelnost su se pobrinuli i direktor fotografije Piter Džejms i kostimograf Vendi Kork.

Završimo onda ovaj tekst u vedrom tonu ovog filma citirajući Magdinu repliku iz scene u kojoj su ona i Stefan organizovali novogodišnju zabavu.

MAGDA (Stefanu): Daj mi malo punča. Moram da nadoknadim. Uf...Provodadžisanje je naporno. Srbi i Hrvati još nisu počeli da se svađaju, Lisa razgovara sa Miklošem, Fej i Rudi plešu. Sve je dobro.