Kada 1719. godine iz štampe prvi put izašao roman „Robinson Kruso“ Danijela Defoa, odmah je bilo jasno da se rodio novi žanr. Knjiga o brodolomniku, koji se bori za opstanak i sopstveno fizičko i duhovno spasenje na pustom ostrvu, postigla je za kratko vreme veliki uspeh.

Taj novi, još nedefisani žanr, takozvana Robinzijada, postao je omiljena polazna tačka i mnogim potonjim piscima koji su želeli da istraže granice ljudske izdržljivosti i duše. Već na samom početku nastanka filmske umetnosti, bilo je jasno da će kroz decenije takva tema inspirisati filmske poslenike. Robinzon Kruso doživljava nebrojeno mnogo adaptacija, i otvara vrata nekim modernim Robinzonima da se bore za opstanak u različitim okolnostima.

„Filmovi o preživljavanju“ (Survival film) istupali su iz okrilja avanturističkog žanra i sve dublje ulazili u psihologiju karaktera postavljajući pitanja: „Šta je sve spreman čovek da uradi da bi preživeo?“,„Koje su granice čovekove izdržljivosti?“, „Da li duhovna snaga može biti jača od fizičke?“, „Da li čovek može preživeti bez ikakvih socijalnih potreba?“.

Osim dobre zarade na blagajnama, holivudski reditelji i glumci bogatili su biografije nagradama... Filmova je nebrojeno mnogo, ali valja napomenuti neke izuzetne: „Izgnanik” sa Tom Henksom, „127 sati” gde je Džejms Franko izuzetan, „Povratnik” koji je doneo jedinog Oskara za sada Leonardu Di Kapriju, a tu su i filmovi „Feniksov let”, „Piijev život”, „Marsovac”, „Ja sam legenda” i mnogi drugi. Puno filmova radilo se  po istinitim događajima kao već pomenuti „127 sati” i izuzetno dirljivi „U divljini”.

Što su okolnosti negostoljubivije, to je i scenaristička mašta veća. Nepristupačne planine i predeli okovani ledom, takođe su izazovno scenografsko igralište za reditelje, glumce i direktore fotografija. U skladu sa godišnjim dobom, predstaviću dva filma koja su nekako ostala ispod radara šire publike, verovatno jer ne dolaze iz Holivudske marketinške mašinerije.

Arktik

Prvenac reditelja Džoa Penje iz 2018., savršen je prikaz kako „film preživljavanja” ima i te kako još uvek mnogo novog da ponudi. Ovaj „skoro, pa monodrama” film ima minimalan tekstualni scenario, pa ipak tokom sat i po vremena drži nepodeljenu pažnju.

Mads Mikelsen, danski glumac, ujedno i jedan od najboljih evropskih glumaca današnjice očarava lik izvesnog Overgarda koji usled pada aviona, ostaje zarobljen u ledenim bespućima Arktika.

Reditelj Penja, ujedno i scenarista ovog filma, izbegava šabloniziranu zamku pripovedanja ižvakanog uvoda o okolnostima koje su dovele Overgardovog pada, preživljavanja tog pada, pa onda njegovog adaptiranja na situaciju. Na samom početku vidimo već priviknutog karaktera koji je uspostavio sistem preživljavanja u ledenom bespuću i rutiniranog čoveka koji se kako tako pomirio sa svojom sudbinom, ali da sa druge strane i ne želi da se preda.

Od olupine aviona napravio je sklonište, u rupama leda razradio je sistem za hvatanje ribe, ručno namotava nešto što liči na radio prijemnik kako bi uhvatio signal eventualnih spasilaca... Nizom svedenih i tačnih glumačkih postupaka upoznali smo se sa njegovim načinom, ne preživljavanja, već života u toj ledenoj pustinji. Onda, dolazi do prekretnice. Jednog dana pojavljuje se spasilački helikopter, međutim usled nevremena, gubi visinu i ruši se. Pilot je mrtav, a mlada žena koja je bila kopilot, teško je povređena i bez svesti (islandska glumica Maria Smaradotir). Overgard konačno dobija motiv i novi cilj... Po svaku cenu spasti ženu čije ni ime ne zna, i koja je više mrtva nego živa. Shvatajući da joj spasa nema ukoliko ostanu na jednom mestu, stavlja je na improvizovane sanke, i koristeći nešto što podseća na satelitsku mapu predela, kreće na konačni i neizvestan put koji će se ili završiti spasenjem ili neminovnim krajem. Fotografija u celom filmu je izvanredna. I bez ikakvih specijalnih efekata (čak je i polarni medved koji se pojavljuje u jednom trenutku pravi), film ostavlja realistični utisak. Film je inače sniman na Islandu u ekstremnim uslovima, i koliko god uslovi za rad bili otežani, autentičnost je upadljiva i to ovaj film čini draguljem psihodramsko-avanturisričkog žanra.

Himalaji

Dirljiva i topla ljudska priča snimljena 2015. godine, dolazi iz Južne Koreje u režiji Seok Hun Lija. Čuveni alpinistički kapetan Hong Gil Um (Jung Min Hvang) sa svojom ekipom spašava grupu amatera alpinista iz snežnih zanosa na Himalajima. Posebno ljut na dvojicu neopreznih koji nisu slušali naređenja, otera ih i „zabranjuje“ im dalje penjanje uz poruku da ih više nikad ne sretne.

Par godina kasnije, kapetan dobija ponudu od proizvođača sportske opreme da oformi ekspediciju za osvajanje jednog od najviših vrhova, Kančendžungu.

Sticajem okolnosti, dva studenta koja se prijavljuju su baš ona dvojica, Mu-Tek Park (Vu Jung) i Đeong – Bok Park (In Kvon Kim).

U početku ne želi da ih primi u tim, ali uvideći njihovu istrajnost, stavlja ih na iskušenja i ispite izdržljivosti. Ovde film dobija svoje komične note i vedar duh, i kroz niz izuzetno šarmantnih i komičnih situacija vidimo kako se novajlije pripremaju pod vođstvom strogog kapetana. Počinje uspon na vrh, a kada se zbog nevremena ostatak ekipe spusti u bazu, Kapetan odlučuje da nastavi sam ka vrhu. Iznenada mu se i Mutek priključuje ne želeći da ga ostave samog. U izuzetno teškim uslovima na ivici života i smrti, na jednom ispustu na koji su se prikačili, prinuđeni su da prežive noć i sačekaju jutro. Noć puna neizvesnosti je zapravo i noć rađanja jednog neraskidivog prijateljstva između učitelja i učenika, između dve suprotnosti, noć kada su data obećanja.

Ukoliko prežive Mutek će oženiti devojku koju voli, a kapetan Hong Gil će zajedno sa Mutakom osvojiti svih 16 vrhova. Preživeli su. Jutro sviće, oni se penju na vrh i uskoro postaju nerazdvojiv dvojac. Zajedno se penju na vrh za vrhom...

Nagla promena žanra. Bizarna nezgoda.  Usled pada sa stepenica, povreda noge, Hong Gila odvajaju od planine i prinudno ga penzionišu. Mutek, i sam postaje instruktor, i daje obećanje kapetanu da će nastaviti njegovu misiju osvajanja vrhova. Zajedno sa drugim prijateljem Bok Parkom kreće u osvajanje drugih vrhova. Hong Gil ostaje „na zemlji“ radeći kao predavač, ali će jedan događaj promeniti tok sudbine i on još jednom mora na planinu.

Mutek, Bok Park i još jedan član ekipe umiru u nesreći, i Hong Gil kreće na još jedno osvajanje... Ovog puta da vrati prijatelja kući. Okuplja staru ekipu i kreću put neizvesnosti.

Ovaj emocijama nabijen film, pored izuzetnih dinamičnih akcionih scena borbe za život, pre svega govori o prijateljstvu, hrabrosti, strasti, požrtvovanosti, ljubavi pema planini i neizmernom čovekoljublju...

Porodica ili planina, neizvesnost ili sigurnost, požrtvovanje ili samoodržanje, ovaj film postavlja ovakva pitanja, ali ih i ne razdvaja i simbiotički daje jedan zajednički imenilac - Odanost. Vraća nam veru u čovečanstvo i podsća nas na naše ljubavi i prijateljstva. Film je rađen po istinitom događaju..

„Mi ne osvajamo planine, samo provodimo vreme na vrhu uz dopuštenje planine“