Glavni razlozi katastrofalnog stanja u medijima su loše sprovedene privatizacije, netransparentno deljenje novca na konkursima za projektno sufinansiranje medija, ali i apatičnost novinara, koji su se uljuškali u pređašnjem modelu u kome su bili dotirani od države ili lokalnih samouprava. To su u najkraćim crtama zaključci tribine „Politička ekonomija medija: Vlasnici i gospodari”, koja je juče održana u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić” u Kragujevcu.

Govornici su istakli da deo krivice snose i državne institucije koje ne sprovode donete medijske zakone, koji su u velikoj meri usklađeni sa zakonskom regulativom zemalja Evropske unije.

Medijska slika u Kragujevcu, u kome su pred gašenjem gotovo svi veliki mediji, nije ništa bolja u odnosu na republičku, a za urednika Kragujevačkih novina Miroslava Jovanovića, Kragujevac je od kolevke novinarstva postao njena grobnica. Jovanović je istakao da su nakaradne privatizacije počele još 2000. godine, što je dovelo do gašenja lista „Svetlost”, nekadašnjeg brenda grada i nedeljnika koji je u kontinuitetu postojao od završetka Drugog svetskog rata, a nastavile su se poslednjom privatizacijom Radio televizije Kragujevac.

- Nije se vodilo računa ni ko kupuje medije, ni kojim novcem, pa se došlo do toga da je u medije ušao prljav novac i da su mnoge medijske kuće služile za njegovo pranje. Kada je „Svetlost” trebalo da se privatizuje dobili smo obećanje iz tadašnje Agencije za privatizaciju da će se voditi računa o takozvanom kvalifikovanom kupcu, odnosno da će televizije i novine kupovati ljudi iz medijske sfere, sa određenim kvalitetima. To se naravno nije desilo i vidite gde nas je to dovelo, istakao je Jovanović.

Da situacija u gradu jeste sumorna slaže se i Dejan Milošević, vlasnik portala „Prvi na skali”, ali objašnjava da deo krivice za ovakvo stanje snose i novinari, koji su se predali i više ne žele da se bore.

- Čini mi se da se nalazimo na prekretnici po pitanju svesti, jer smo do sada uvek bili dotirani iz državne sfere, imali smo državnu kasu i iz nje je proizilazila naša sigurnost. To je ušuškalo novinare pojedinačno, ali i cele redakcije. Mislili smo da će neko uvek da brine o nama. U Kragujevcu danas postoje ljudi koji su otišli ili su oterani iz starih redakcija i koji su osnovali svoje agencije i portale i nastavili su da se bave novinarstvom. Sada je pitanje šta će oni da proizvode, da li će to da budu komercijalni sadržaji od kojih će da prežive ili će se okrenuti ozbiljnim temama, objašnjava Milošević.

On smatra da još uvek ima novinara koji žele svoj posao profesionalno da obavljaju, ali da nedostaje pomoć lokalne samouprave i države. Smatra da će biti pravo čudo ako Grad raspiše konkurs za projektno sufinansiranje medija, ali ističe da će biti zanimljivo i ko će sve na njega da se prijavi.

- Kragujevac ima 200.000 stanovnika, univerzitetski je centar, a nema svoju televiziju. U gradu se stalno nešto dešava, imamo sportske, kulturne događaje, a to se ne prenosi. Bruka je što nacionalni mediji nisu to zabeležili, jer su i to bili neki jubileji, neko je odlučio da se oni organizuju u Kragujevcu. RTK sam doživljavao kao istorijski arhiv grada i za grad kao osnivača njeno gašenje je bruka, bez obzira ko je na vlasti, zaključuje Milošević.

Urednik Kikindskih novina Željko Bodrožić smatra da su novinari u Srbiji onemogućeni da obavljaju svoj posao i zastrašeni više nego ikada ranije. On objašnjava da su evropske države pritekle u pomoć štampanim medijima u svojoj zemlji, pa tako u nemačkoj i francuskoj od 2008. godine i početka ekonomske krize novine dobijaju razne poreske i druge olakšice.

- Ti primeri pokazuju da država ima načina da pomogne štampanim i drugim medijima i da pospeši ulazak novinara u vlasničku strukturu. Međutim, problem je što smo mi novinari umetnici, malo ko od nas je sposoban da vodi firmu. Vreme u kome živimo je stvorilo oportuniste i ljude koji idu niz vodu i ne žele da se bore za svoju slobodu. U Kikindskim novinama slobodu skupo plaćamo. Da toliko energije ulažemo u drugi posao sigurno bi svi bili mnogo bogatiji, ali mi smo se opredelili za novinarstvo, samo to znamo da radimo i to nas drži da pravimo novine onako kako mi zamišljamo da one treba da izgledaju. Sa druge strane troškove pokrivamo prelomom i štampanjem knjiga, objašnjava Bodrožić.