Broj tekstova kojima je prekršen Kodeks novinara Srbije je za oko 30 odsto veći nego prošle godine, pokazao je monitoring Komisije za žalbe Saveta za štampu. Rezulati pokazuju da je za samo pola godine u osam dnevnih novina objavljeno više od 3.000 problematičnih medijskih sadržaja.

Informativne, tačne i objektivne. Takve bi novine trebalo da budu. Stanje u praksi kaže drugačije - profesionalni standardi su najčešće samo utopija.  Novinari najtiražnijih tabloida pretpostavke ili nagađanja i impresije predstavljaju kao činjenice, žele da šokiraju i uznemire, krše prava dece i pravo na privatnost, a znaju i da se uključe u policijsku istragu, prete ili pokreću hajke.

Poznata glumica kaže „silovali su me, vezivali i mučili”, potom tvrdnja da Putin ima jače nuklearke od Amerike, pa naslov koji glasi „Zoran gušio Jelenu, nije joj dao da diše” i tako dalje. Na samo jednoj naslovnici nasumično odabranih dnevnih novina, Kodeks novinara Srbije prekršen je čak pet puta.

Kada se uzorak raširi na osam dnevnih listova i na period od pola godine, brojka postaje četvorocifrena.

Istraživanje Saveta za štampu pokazuje da je od marta do avgusta ove godine u osam dnevnih listova objavljeno više od 3.000 tekstova u kojima su etička pravila profesije zanemarena. U tome prednjače „Informer”, „Srpski telegraf” i „Kurir”, dok je doprinos koji sumornoj statistici daju „Politika” i „Danas” zanemraljiv.

Iz Saveta za štampu upozoravaju da crna hronika nikada nije bila crnja, da su novine često sredstvo medijskog progona, a da je na njihovim stranicama sve više PR tekstova.

- To su tekstovi koji na prvi pogled, kada otvorite novine, deluju kao novinarski prilog, a u stvari kada pročitate to je marketing ove ili one kompanije. I moram da priznam da sve više i više medija pristaju prosto na tu vrstu reklamiranja i čini mi se da je to negde veliki problem. Takođe, za razliku od prošle godine imamo sličnu ovu priču sa PR-om, ali sa političkim pr-om, kaže Tamara Skrozza iz Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Ipak najviše puta je prekršena tačka dva Kodeksa novinara Srbije - dakle novinari lične impresije ili tračeve plasiraju kao činjenice. Kao jedan od razloga za rezultate mračnije nego u 2015, u Savetu za štampu novode predizbornu kampanju.

- Ko će ući u Vladu, ko neće ući u Vladu, i tu je bilo stvarno informacija koje niti su se pokazale tačnim, a ono što je najvažnije kada su one objavljene nigde nije bilo potvrde niti provere iz nekog izvora da to što se piše da će biti tako. Bilo je jasno da se šalju neke poruke, kaže Petar Jeremić, Komisija za žalbe Saveta za štampu.

Poruke koje isuviše često nisu ni u javnom interesu, niti su tačne, niti objektivne. Rezultati monitoringa su alarm za uzbunu upozoravaju u Savetu za štampu i dodaju da je krajnji čas da na poražavajuće stanje reaguje javnost.