Hrana predstavlja jedan od najvećih troškova u kućnom budžetu. Ipak, u kontejnerima širom Srbije svake godine završi oko 247.000 tona hrane, pokazuje istraživanje, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine Srbije.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da gotovo trećina kućnog budžeta domaćinstva u Srbiji troše na hranu. Kragujevčanke sa kojima je ekipa portala Pressek razgovarala kažu da na hranu mesečno potroše između 25 i 30 hiljada dinara.

- Oko 30.000 mesečno potrošimo na hranu i veliki deo kućnog bužeta odlazi na to, kaže Gordana Ilić.

Deo namernica i pripremljene hrane međutim ne retko završi u kontejneru. Svaki građanin Srbije, bez obzira na svoje godine, godišnje baci u proseku 35 kilograma hrane, čija ukupna vrednost iznosi oko 10.000 dinara.

Kragujevčanke međutim, kažu da se trude da ništa ne bace.

- Hranu ne bacam. Za mene je hrana svetnja. Ima nas, bogu hvala, petoro u kući, pa sve što spremim se uvek pojede, kaže Branislava Bubanja.

Naše sugrađanke uglavnom navode da bacaju kuvana jela koja su stajala više dana.

- Ponekad bacimo nešto i to najčešće neka kuvana jela, Branka Ašanin.

Mnogo je recepata kako da se od već spremljene hrane ili namirnica koje duže stoje napravi nešto, pa se svi uglavnom trude da budu praktični. Ako ipak nešto ostane, time se najčešće nahrane kućni ljubimci.

- Uglavnom se trudim da ne bacam hranu. Imamo macu, pa ona pojede ono što ostane. Dešava se, doduše, ponekad da nam pretekne hleb, ali i njega spustim tako da kome treba može da ga uzme i iskoristi, objašnjava Katarina Broćović.

Među namernicama koje završe u đubretu najčešće je hleb. Svaki građanin Srbije godišnje u proseku baci 10,18 kilograma hleba. Meso je na drugom mestu (7,18 kg), zatim sledi mleko (6,74 kg). Najmanje bacamo voće (5,7 kg) i povrće (5,33 kg).

Dnevno u Srbiji čak 676 tona hrane završi usmeću. Hrana se baca iz mnogo razloga, a najčešće zato što se pokvari (67%). Drugi razlog, koji su naveli učesnici istraživanja je što članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17%). Svaki deseti (11 odsto) anketirani naveo je da baca hranu za koju pomisli da nije bezbedna za upotrebu.