U Srbiji nedostaje oko 30.000 zanatlija različitih profila, pokazuje računica Građevinske komore Srbije, a stručnjaci i nadležniupozoravaju da je teško nadomestiti deficit ovog kadra, a rešenje vide u višim platama, boljim uslovima rada, dualnom obrazovanju i boljem planiranju na tržištu rada.

Goran Rodić iz Građevinske komore kaže da Srbiji nedostaje „čitava zanatska elita” što pogađa i građevinski sektor koji je oslonjen na čak 50 industrijskih grana.

- Među njima nisu samo tesari, armirači, zidari, stolari, već i oni koji se bave elektro-instalacijama, mašinskim instalacijama, ali i visoko tehnološki majstori, i ako oni budu odlazili u inostranstvo nećemo moći da održavamo postojeće sisteme, rekao je Rodić za Tanjug.

Navodi da su ove struke tražene u inostranstvu i da bi trenutno prema tome koliko su potrebni oko 100.000 ljudi moglo da se zaposli u zemljama Zapadne Evrope.

- Teško je nadomestiti kvalitetnu radnu snagu i primetno je da dolaze građani Makedonije, Albanije da rade kod nas. Najveći problem je što nam nedostaju majstori, kvalifikovani rukovaoci mašina, dobre poslovođe, ističe Rodić i navodi da je rešenje dualno obrazovanje i „podmlađivanje” zanatskog kadra.

Jer kako kaže, sadašnji radnici su sve stariji, imaju uglavnom više od 50 godina i neophodna je „smena generacija”.

On ističe da u Srbiji sada njihova primanja nisu više tako zanemarljiva i da su za neke poslove dnevnice skočile i na 100 evra.

U oglasima koje objavljuju poslodavaca može se videti da se ponuđene plate kreću od 35.000 dinara pa čak do 2.500 evra, a razlika u visini primanja zavisi od toga da li je rad za stalno, na određeno tokom izrade projekta i od stručnosti, iskustva i znanja u metodama zavarivanja.