Od pamtiveka je čovek čoveku vuk, pa zašto bi onda na filmu bilo drugačije. Još od samih početaka filmske industrije, scenaristi i reditelji su sa glumcima istraživali karakterizacije likova. Da bi priča došla do izražaja, teži se ka uspostavljanju odnosa i sukoba koji će oplemeniti dramsku radnju.

Likovi prevaranata, varalica, smutljivaca, špijuna, lažnih zavodnika uključivali su zagarantovanu avanturu. Kroz osobine pohlepe, izdaje, koristuljublja, samoživosti, pa onda i šarma, romanse i slatkorečivosti kroz film je pružana široka lepeza žanrova: od urnebesnih komedija, preko romantičnih antiheroja do mučnih drama sa tragičnim ishodom.

Kroz svetsku kinematografiju nema glumca koji bar jedanput nije „prevario” ili bio „prevaren”, a nema scenariste ili reditelja koji nisu istraživali temu „varalica”. Koliko je široka žanrovska amplituda, toliko je i dugačak spisak velikih ostvarenja. Nekim „varalicama” se divimo, navijamo za njih, (uostalom, zar Robin Hud nije bio „varalica”) nekima priželjkujemo zadovoljenje pravde, a nekima da im se „vrati“... Da sami budu prevareni...

Treba izdvojiti neke, a spisak im je predugačak: „Hazrder” sa Pol Njumanom u ulozi igrača bilijara , i nastavak „Boja novca”,pa  Spilbergov „Uhvati me, ako možeš” gde Leonardo Di Kaprio igra Frenka Abogejla, istinitu ličnost, prevaranta i najvećeg falsifikatora 20. veka, pa onda razigrana komedija „Prljavi, pokvareni prevaranti” sa Stiv Martinom i Majkl Kejnom, „Žaoka“ sa Pol Njumenom i Robertom Redfordom, Tarantinov „Džeki Braun”, „Američka prevara” Dejvida O. Rasela i čuvena „Oušn” trilogija (11,12,13)...

I moglo bi još da se nabraja, pa ovo navedimo samo kao uzorak. U tom moru odabraćemo dva naslova gde „sitna riba pokušava da pojede veliku”.

Dva lica januara

Ova američka drama (Two faces of January) sa elementima trilera iz 2014. je rediteljski prvenac proslavljenog scenariste Hoseina Aminija (Krila golubice, Četiri pera, Vozač, 47 Ronina...).

Za predložak je uzet istoimeni roman Patriše Hajsmit (Stranci u vozu, Talentovani gospodin Ripli) koji je Amini adaptirao za potrebe filma.

Radnja je smeštena u 1962. godinu u Atini. Jedan mladi čovek, Rajdel (Oskar Ajzak) boravi u Atini gde pokušava da oživi izgubljenu mladost koju je proveo pod svojim strogim ocem. Svoju obrazovanost i znanje jezika koristi da radi kao vodič bogatim turistima, (a naročito mlađim bogatašicama) provodeći ih kroz ruševine Akropolja. On ih vodi i na buvljake, gde im „sređuje” za cenu, a i menja dolare u drahme po „sopstvenom” kursu. Namirisavši novac, ukršta svoj put sa tajanstvenim bračnim parom Česterom (Vigo Mortensen) i Kolet (Kirsten Danst) kojima se nudi da im bude lični vodič.

Ono što je trebalo biti par zabavnih dana, gde će Rajdel od Čestera iskamčiti koji dolar više, pretvara se u trilerski splet događaja. Rastajući se od Rajdela, Čester i Kolet u taksiju zaboravljaju narukvicu koju je Kolet dobila od Čestera ranije tog dana. Dok se Rajdel vraćao u hotel da im odnese narukvicu, a i da opet vidi Kolet prema kojo je osetio privlačnost, u hotelu se odvijala prava drama.

Saznajemo da Čester nije običan bogati turista, već prevarant koji je oštetio opasne ljude prodavajući im nepostojeća naftna zemljišta. Njih otkriva privatni detektiv i uterivač dugova. Nesrećnim sticajem okolnosti, Čester slučajno ubija detektiva, i dok je pokušavao da se reši tela, eto Rajdela koji baš tada naišao. Rajdel za „određeni procenat” postaje nevoljni saučesnik u bekstvu, uzevši na sebe obavezu da ih izvuče iz Atine, i nabavi lažne pasoše. Kreću na put pun opasnosti, a na videlo izlaze tajne koje ih vode do granica pohlepe, koristoljblja, izdaje, strasti i tragičnih posledica.

Naslov filma (romana) aludira na rimskog boga Janusa (po kome je mesec januar nazvan) koji je imao dva lica od kojih jedno gledalo ka početku, a drugo ka kraju. Na taj način metaforično nam je ukazano na dvoličnost ljudi i neizbežan razvoj njihovih sudbina.

Gospoda

Gaj Riči se novim filmom (The Gentlemen) konačno vraća svojim korenima i svom stilu po kojem je stekao međunarodnu slavu redefinišući žanr kriminalističkog akcionog filma sa bizarnim komičnim elemntima. Posle kultnih mejnstrim hitova „Dve čađave dvocevke”, „Sneč”, „Revolver”, „RokenRola”... usledili su uspešni, ali i klasični blokbasterovski „Šerlok Holms”, „Šifra U.N.C.L.E.”, „Kralj Artur” i „Aladin”.

Sada se vraća britanskim marginalcima i prevarantima, sjajnim scenariom i odličnim glmačkim ansamblom dajući lični pečat koji se ogleda kroz isprepletano - hronološki zaplet. Američki „kontroverzni” biznismen, kralj marihuane, Miki Pirson (Metju Mekonahi) želi da proda svoje „carsto”, povuče se iz posla i živa u „zasluženoj penziji”.

Razrađeni posao za nekoliko stotina miliona funti, ponudio je smutljivcu iz visokog društva Metju-u (Džeremi Strong)... Nešto što je trebalo poći jednostavno, očekivano usled pohlepe, rivalstva, zavisti kreće naopako i u rušenju Mikija sa trona uključuje se plejada likova i prevaranata. Priču nam raspetljava i ponovo zapetljava, kao neka verzija naratora, Flečer (Hju Grant) koji svoje njuškanje koje je obavljao za vlasnika tabloida, Velikog Dejva (Edi Marsan) želi da proda vernom Mikijevom saborcu Reju (Čarli Hanam) ucenjujući ga fotografijama i papirima.

A kako nas je Gaj Riči i navikao, tu je i gomila živopisnih likova, voljno ili nevoljno uključenih u zamešateljstvo... Tu je vođa kineske bande Lord Džordž (Tom Vu), zatim Mikijeva žena Rozalind (Mišel Dokari), simpatična bokserska banda u kariranim trenerkama predvođena pravdolubivim i časnim Koučom ( izuzetno šarmantni i duhoviti Kolin Farel).

Film obiluje prepoznatljivim britanskim humorom zabune, momentima prevarenih očekivanja, zaokreta, preokreta... Inteligentan i zabavan film koji će sigurno na sledećoj dodeli Oskara imati po neku nominaciju - bar za originalni scenario, sigurno.