- Govorili su nam da se ne sekiramo. Da su dečaci „lenji” i da obično kasnije progovore od devojčica. Ipak, nikako mi nije bilo jasno kako to da naša ćerkica, koja je godinu dana mlađa, oponaša govor odraslih osoba, a da njen brat koji ima četiri godine, izusti tek po neku reč na engleskom ili na ruskom, počinje priču tata M.A.

Porodica A. živi u romskom naselju Licika u Kragujevcu.

- Supruga se brine o deci i svim kućnim poslovima, jer ja po čitav dan radim, a nema nikoga sa strane ko da bi nam pomagao. Kada se rodila naša mlađa ćerka, nije joj bilo lako samoj sa dve bebe u kući. Naš strariji sin je još od tada bio navikao da dan provodi uz crtane filmove. Tako je i „progovorio” engleski,  a iz crtaća Maša i medved „pokupio” je i nekoliko reči na ruskom, objašnjava otac.

Posle sistematskog pregleda i razgovora sa roditeljima, stariji sin upućen je u Razvojno savetovalište.

- Rekli su nam da naš sin treba da ide na vežbe kod logopeda. Problem je, međutim, što je tamo velika gužva i pitanje je kada bi stigao na red i  kako bi se mi organizovali da ga vodimo. Da plaćamo privatno nismo mogli, a ni mi nismo imali baš mnogo vremena, ni znanja da s njim vežbamo. Doktorka je srećom shvatila sve i rekla nam za Udruženje „Romanipen”, priča otac M.A.

Aleksandra Miletić, psihološkinja Udruženju „Romanipen” kaže da već šest meseci praktikuje vežbe govora za šestoro dece.

- Uglavnom radimo sa decom iz romskih naselja, mada smo mi kao udruženje otvoreni za sve, jer radimo na različitim programima ranog razvoja. Iako sam po struci psiholog, govorne vežbe radim po uputstvu logopeda, na isti način kao što bi ih sa decom roditelji radili kod kuće. Mi smo praktično tu da pružimo podršku i deci i roditeljima i samom sistemu, kaže Aleksandra Miletić.

Naime, kada se problem razvoja govora kod deteta pojavi, za mnoge roditelje nastaje još jedan – kako stići do logopeda.

Vreme strpljenja

Prema statističkim podacima, u gradu na Lepenici živi oko 12.000 dečaka i devojčica mlađih od sedam  godina, a u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja u Kragujevcu zaposleno je četiri logopeda. Deca sa govornim problemom u najboljem slučaju jednom nedeljno imaju priliku da vežbaju sa stručnjacima u savetovalištu dok je ostalim danima  taj zadatak, koji zahteva vreme i strpljenje, prepušten roditeljima. Roditelji koji nemju vremena pomoć mogu da potraže u nekom od privatnih logopedskih kabineta. U privatnoj praksi polusatni tretman košta oko 900 dinara, a jednosatni 1.500 dinara, što mnogi roditelji ne mogu da priušte. 

Prema rečima Danijele Krunić, logopeda u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja u Kragujevcu, za rad samog savetovališta broj logopeda je dovoljan. Međutim, potrebe za logopedskim tretmanima, ali i prevencijom smetnji u razvoju govora su znatno veće, te bi trebalo razmišljati o podršci logopeda pri predškolskim ustanovama i osnovnim školama.

- Prvenstveni zadatak Razvojnog savetovališta je rano otkrivanje, rana intervencija i praćenje dece sa rizikom na rođenju do polaska u školu. Logopedi osim toga obavljaju i sistematske preglede sve dece po uputu izabranog pedijatra. Za rizično rođenu decu obavezna su dva pregleda u prvoj godini, a preventivni pregledi organizuju se za mališane stare 3,5 i 6 godina. Broj dece sa govornim patologijom u kragujevačkim predškolskim ustanovama i školama mogao bi da bude smanjen u saradnji vaspitača, učitelja i logopeda, stučnjaka koji nedostaju u obrazovom profilu. Takođe, edukacija roditelja o ranom razvoju deteta još u periodu trudnoće majke dovela bi do još stabilnijeg i odgovornijeg roditeljstva i još bolje saradnje između stručnjaka i roditelja, kaže Danijela Krunić.

Logopedi u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja u Kragujevcu obavili su tokom prethodne godine 1.558 preventivnih pregleda. Od toga više od polovine (824) bili su preventivni pregledi predškolaca, dok je 448 je urađeno u sklopu obaveznog preventivnog pregleda dece od četvrte godine, navodi se u Izveštaju o radu Doma zdravlja za 2018. godinu.

Podaci pokazuju da je 2018. godine u kragujevačke škole upisano 1.629 prvaka, što znači da je polovina njih pre upisa bila na testiranju govorno jezičkih sposobnosti. Obavezan preventivni logopedski pregled prošlo je lane i svaki četvrto četvorogodišnje dete u Kragujevcu.

Srbija nema registar dece sa smetnjama u razvoju

Srbija je pre deset godina usvojila Nacionalni program preventivne zdravstvene zaštite dece sa psihofiziološkim poremećajima i govornom patologijom, a pre tri godine Nacionalni program za unapređenje razvoja u ranom detinjstvu. Preventivni logopedski pregledi u četvrtoj godini života i pred polazak u školu upravo su deo ovih programa.

Nacionalnim programom preventivne zdravstvene zaštite dece sa psihofiziološkim poremećajima i govornom patologijom predviđeno je i da se svi sluĉajevi „psihofizioloških poremećaja i govorne patologije, koji budu otkriveni posebno evidentiraju u Registru za decu sa smetnjama u razvoju, kako bi se stvorili uslovi za procenu stopa incidencije psihofizioloških poremećaja i govorne patologije”.

Ipak, ovaj registar još uvek nije napravljen. Samim tim ni precizni podaci o broju dece sa smetnjama u govoru i razvoju govora u Srbiji ne postoje. Procene koje se mogu pronaći u pojedinim istraživanjima govore da se procenat dece sa smetnjama u govoru kreće od 30 do čak 80 odsto. Kragujevčani imaju sreću da se u njihovom gradu nalazi jedno od ukupno 36 razvojnih savetovališta u Srbiji, te da između institucija sistema i udruženja građana postoji saradnja.

Previše crtanih filmova i video igrica

Sve više dece problem sa govorom ima jer igru sa drugarima svog uzrasta zamenjuju dugotrajnim gledanjem crtanih filmova i video igicama. Tek u velikom kolektivu, kakva je državna predškolska ustanova, uočavaju se razmere ovog problema, smatra i Slavica Saveljić, sociolog u Predškolskoj ustanovi „Nada Naumović” u Kragujevcu.

Po rečima Danijele Krunić, logopeda u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja u Kagujevcu, pored velikog broja različitih faktora, nesporan uticaj na razvoj govornih, jezičnih i komunikacionih sposobnosti dece imaju i roditelji i socijalna sredina.

- Roditelji već u prvim danima i mesecima života pružaju pregršt podsticaja za pravilan razvoj predgovornih veština. Kako se dete razvija i raste ono stupa u komunikaciju sa sve većim brojem govornika i nalazi se u novim komunikacionim situacijama, što opet dalje podupire razvoj govora i jezika.

Nedovoljna komunikacija sa detetom, neadekvatan govorni uzor, uticaj medija i neumereno korišćenje sredstava savremene tehnike, mogu poremetiti pravilan razvoj, objašnjava Danijela Krunić.

 

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zajedno za decu” koji sprovodi CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP Centar) u saradnji sa Fondacijom za otvoreno drustvo, Srbija. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove CIP Centra i donatora.