Gotovo polovina građana (49%) u Srbiji ne zna kome može da se obrati u slučaju da su im prekršena neka prava pacijenata. Osim toga, više od polovine smatra da nije ili je samo minimalno informisano o svojim pravima pacijenata, kao što grafikon ispod pokazuje.

Rezultati održanih fokus grupa u Nišu i Beogradu pokazuju da građani smatraju da nisu blagovremeno obavešteni o promenama koje se uvode u sistem zdravstvene zaštite. Primer je uvođenje novih kartica zdravstvenog osiguranja, čija je procedura zamene stvorila mnogima poteškoće usled neinformisanosti o rokovima.

U prilog slabom informisanju građana govori i podatak da gotovo 60% građana nije čulo za mogućnost da kada javna zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži određenu zdravstvenu uslugu od roku od 30 dana, osigurana lica imaju pravo da istu obave u privatnoj ustanovi uz refundaciju troškova.

Podaci iz istraživanja stavova građana o zadovoljstvu uslugama domova zdravlja pokazuju da građani smatraju da im je dodatno informisanje o pravima pacijenata potrebno i da bi voleli da budu informisani pre svega preko medija i u samim zdravstvenim ustanovama.

Sa druge strane, medicinski radnici smatraju da su građani uglavnom informisani o svojim pravima, što govori o prisutnim različitim percepcijama. Ipak, pozitivno je što i jedni i drugi, građani i zdravstveni radnici, smatraju da dodatno informisanje treba da se vrši prvenstveno u zdravstvenim ustanovama.

Sve ukazuje na potrebu da Ministarstvo zdravlja u saradnji sa medijima i organizacijama civilnog društva radi više na informisanju svih građana zauzumajući proaktivniji stav i prilagođavajući se potrebama različitih kategorija građana.

Istraživanje o zadovoljstvu građana uslugama primarne zdravstvene zaštite sprovedeno je u okviru projekta „Partnerstvom do dobre Javne uprave“ koji sprovode Centar za evropske politike i Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa 12 lokalnih partnera.

Ceo tekst možete pročitati na mojauprava.rs