Žene  koje žive u selima na teritoriji Kragujevca mahom su nezaposlene. Iako njihova domaćinstva poseduju obradivo zemljište većina se uglavnom bavi prizvodnjom voća i povrća za sopstvene potrebe – 72%, dok se zanemarljiv broj bavi stočarstvom, pokazuje istraživanje udruženja „Putokaz Kragujevac“.

Među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava u Kragujevcu i okolini tek nešto manje od četvrtine (24%) žena, a svega 3 odsto dobilo je neku vrstu pomoći od države ili lokalne samouprave.

Po rečima Snežane Milisavljevič, predsednije udruženja „Putokaz Kragujevac“, najveći problem kod žena starijih od 45 godina i žena na selu je što one nisu dovoljno informisane o programima podrške.

- U pitanju su programi koje im pruža ne samo Nacionalna služba za zapošljavanje, već i Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i pomoravlja, Privrdena komora, Fond za razvoj, lokalna samouprava, ali u velikoj meri i civilni sektor, kaže Snežana Milisavljević.

Istraživanje „Putokaza“, u kome je učestvovalo 90 žena koje žive u seoskim sredinama na teritoriji Kragujevca pokazalo je da 82 odsto nije upoznato sa programima podrške za poloprivrednice.

- To je poražavajuć podaak, ako se ima u vidu da postoji veliki broj programa porške koji su namenjeni ženama na selu, kaže Milisavljević.

Među anketiranim ženama 42 odsto je navelo da bi želelo da pokrene sopstveni posao, smatrajući da bi time unapredile svoj ekonomski položaj i oprobale se u nečem novom.

Sa druge strane, kao najveće prepreke za pokretanje sopstvenoh posla učesnice ankete vide nedostatak hrabrosti ili ideje za bavljenje preduzetništvom.

- Žene na selima lakše dolaze do podsticajnih sredstava ukoliko nastupaju udružene. To je nešto što su uspele da iskoriste žene u našem okruženju, i na teritoriji Topole i na teritoriji Knića, navodi Milisavljević.

Na teritoriji Kragujevca pak ne postoji ni jedno aktivno udruženje seoskih žena.

- Ohrabruje doduše to što se čak 82 odsto učesnica istraživanja izjasnilo da želi da se udruži i da radi zajedno sa drugim ženama. Zbog toga će „Putokaz Kragujevac“ u narednom periodu usmeriti svoje aktivnosti na pomoć ženama na selu da registruju i vode svoja udruženja. Pored toga informisaćemo ih i o programima podrške koji su njima namenjeni, kaže Milisavljević.

Podaci iz istraživanja „Unapređenje položaja žena na selu“ poslužiće i lokalnoj samoupravi da aktivira dodatne mehanizme podrške ženama na selu.

- Rezultati ovih istraživanja biće nam temelj za sledeći krug strateškog planiranja. U narednoj godini ćemo raditi na poboljšanju informisanosti, izlaziti na teren i uspostaviti bolju saradnju sa mesnim zajednicama. Moramo aktivirati žene, steći njihovo poverenje jer je preko polovine nezaposlenih žena starije od 49 godina, kaže Gordana Damnjanović, članica Komisije Privremenog organa grada Kragujevca.

Da je fleksibilniji pristup institucija, kada su u pitanju žene na selu, i te kako potreban pokazuju podaci iz istraživanja.

Naime, iako je više od trećine žena u kragujevačkim selima nezaposleno, 68% nije prjavljeno na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kao razlog za to navode izostanak očekivanje da će im ova služba pomoći da nađu posao, ali i oterećenje koje ima nameće obaveza redovnog javljanja, pre svega zbog udaljenosti od grada.

Žene na selu opterećene su obavezama u kući i na imanju, a loša saobraćajna povezanost sa gradom predstavlja im dodatni problem.

Zbog toga je jedna od preporuka udruženja „Putokaz Kragujevac“ da se obaveza prijavlji na evidenciju NSZ učini lakšom i dostupnijom za seoske žene postavljanjem fleksibilnijih rokova ili onlajn javljanjem.

Preporuka je da ova, ali i druge institucije kroz koje žene na selu mogu da ostvare različita prava, barem povremeno odu na teren odnosno omoguće im da prava vezana za zapošljavanje, socijalnu ili zadravstvenu zaštitu, ali i informisanje o programim podrške koji su im namenjeni, ostvare u svojoj sredini.