Za 15 godina broj nezaposlenih u Kragujevcu je, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prepolovljen. Međutim, udeo žena se u ukupnom broju nezaposlenih povećao.

Podaci NSZ pokazuju da je 2008. godine u gradu na Lepenici bilo 23.711 nezaposlenih. Od tog broja 13.658 su bile žene, odnosno 57,6 odsto.

Ove godine je, pak ukupan broj nezaposlenih u Kragujevcu 12.723, od ćega su 7.559  žene - 59,41% - što je dva procenta više nego pre 15 godina.

U ukupnom broju stanovnika Republike Srbije, prema podacima sa prošlogodišnjeg popisa stanovništva, žene čine 51,4 odsto.

U Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine se pak navodi da je među zaposlenima u Srbiji manje žena nego mušaraca – 48 prema 52 odsto.

Ova strategija, kao i prethodna, kao jednu od mera za smanjenje nezaposlenosti predviđa subvencionisanje zapošljavanja i samozapošljavanja.

Istraživanja, međutim, pokazuju da se žene teže opredeljuju za samozapošljavanje – odnosno pokretanje sopstvenog biznisa.

Ideju da započne svoj biznis ima čak 81,1 osto Kragujevčanki, međutim na taj korak odvažila se tek svaka četvrta, pokazuje istraživanje koje je tokom septembra sproveo portal Pressek, a u kome je učestvovalo 40 ispitanica. (Vidi LINK)

Istaživanje, pokazuje i da čak 89,2 odsto zna za programe samozapošljavanja i podrške privatnim biznisima koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Ono što mnogi ne znaju je da kada su ovi programi u pitanju žene imaju prednost, odnosno na konkurisima Nacionalne službe za zapošljavanje, kao teže zapošljiva kategorija dobijaju dodatne bodove.

Rezultat toga je da je ove godine od 163 granta za započinjajnje sopstvenog biznisa, koje je do avgusta ove godine dodelila kragujevačka filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, 127 otišlo ženama preduzetnicama.

Od 3 granta za samozapošljavanje Roma sva tri su dodeljena Romkinjama, dok su od 6 grantova za samozapošljavanje osoba sa invaliditetom 3 dodeljena ženama sa invaliditetom.

Žene se, po rečima Ljiljane Petrović, iz ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, najčešće opredeljujuju da uz pomoć granta započnu sopstveni bitnis u okviru uslužnih delatnosti.

 - To su administrativne ili kancelarisjske usluge, knjigovodstvene usluge, usluge upravljanja preduzećima ili pak šivenje ili ostale uslužne delatnosti kao što je na primer izrada suvenira i slinčnih usluga, kaže Petrović.

Muškarci se pak odlučuju za prozvodnju metalnih konstrukcija ili delova za mašine ili za građevinarstvo, odnosno završne radove u građevinarstvu.

- Uglavnom su to delatnosti koje ne zahtevaju velika ulaganja. Mi dodeljujemo 300.000 dinara, što je za početak biznisa, pored novca kojima oni raspolažu, dovoljno, objašnjava naša sagovornica.

Program dodeljivanja subvencija za samozapošljavanje Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi do 2006. godine.

Kakvi su zaista efekti ove mere teško je proceniti, jer Nacionalna služba za zapošljavanje nema obaveza praćenja daljeg rada preduzetnika nakon isteka ugovorne obaveze od godinu dana.

- Jedino što sa sigurnošću mogu da tvrdim je da oko 20 odsto onih koji su dobili sredstva od nas nastavljaju da rade i nakon dve godine, kaže Petrović.

Toliki je, naime, broj onih koji kasnije konkurišu za druge programe, najčešće one koji im, nakon što su pokrenuli sopstveni biznis, omogućavaju subvencije za zapošljavanje radnika.