Ekser na pečatu - zaostavština nepismenog vladara Srbije

Jedna od urbanih legendi kaže da je Miloš Obrenović, srpski knez, zaslužan za razvoj evropske birokratije, pošto je izmislio ekser na pečatu.

Ova priča koja se u Kragujevcu pronosi od usta do usta, kaže i da Miloš nije imao nameru da „modernizuje pisare” nego da sačuva obraz.

Dobro je poznato da je Miloš Obrenović, srpski knez sa početka 19. veka, bio nepismen, pa mu se dešavalo da pečat prilikom upotrebe okrene naopačke, što je izazivalo podsmeh kod pismenih Srba tog vremena.

Kako bi sprečio podsmehe Miloš je postavio ekser na pravu stranu pečata. Ovaj izum kasnije se proneo Evropom, te su ubrzo svi pečati dobili ekser. Pisari više nisu morali da gledaju koja je „prava“ strana pečata, već bi to znali po položaju eksera.

Miloš se bavio i dizajnom pečata

Da u ovoj legendi ima istine potvrđuje za portal Pressek istoričar Predrag Ilić, iz Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu.

On objašnjava da je pečat osnovno sredstvo kojim se potvrđuje autentičnost isprava. Tokom svoje vladavine Miloš Obrenović je koristio nekoliko pečata.

- Po otisku jednog od Miloševih pečata mi danas znamo da je u njega bio zaboden ekser. To se jasno vidi iz otiska, kaže Predrag Ilić.

Naime, Miloš je ekser postavio na natpisu pečata – pa je tako uvek znao na koju strane da ga okrene.

- Pogrešno se veruje da je Miloš stavio ekser na „glavu pečata”. On je ekserom napravio rupu u natpisu pečata, kako ne bi oštetio natpis, ali da zna „po rupi” koja je prava strana, kaže Ilić.

On dodaje, da nema istorijskih podataka da li je ekser u pečatu potekao od Miloša, ali da je činjenica da je srpski knez kako bi sakrio da je nepismen upotrebio ekser.

Zanimljivo, knez Miloš nije dao samo doprinos pečatu ekserom, već se bavio i dizajnom.

Naime, u istoriji je ostalo zabeležno da je srpski vladar 1831. godine naručio od dvojice učitelja Avrama Gašparovića i Isailovića da izrade nacrt srpskog pečata i grba i posebno objasne i protumače značenje simbola na njima. (Istorijski časopis, knj:LXX, strana 297)

Od nekoliko ponuđenih verzija Miloš je odabrao dve, ali je insistirao i da se unesu izmene.

Umesto anđela na pečatima koji su predloženi, verovatno po uzoru na pečat Karlovačke mitropolije, knez Miloš je zahtevao da se stavi porfira, sa čime su se autori saglasili i izvršili izmenu.

Nacrti su zatim poslati u Beč da se na osnovu njih naprave pečati i grb.

Miloševi pečati, kao i pečati srpskih ustanova čije je sedišta bilo u Kragujevcu, kao što je Narodna kancelarija, danas se čuvaju u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu i Arhivu Srbije u Beogradu.

Zbirka pečata u Istorijskom muzeju Srbije broji preko 400 predmeta - najvećim delom sadrži pečatnjake (negative, matrice), štambilje, nekoliko pečata (otisaka u vosku) i kalupe za izlivanje pečatnjaka.

Od posebnog je značaja grupa pečatnjaka iz Prvog srpskog ustanka i perioda obnove srpske države u 19. veku. To su pečatnjaci (metalni negativi) vladara, vojvoda i znamenitih ličnosti srpske istorije (vožda Karađorđa, kneza Miloša Obrenovića, kneza Mihaila Obrenovića, kneza Aleksandra Karađorđevića, kneza i kralja Milana Obrenovića), magistrata ustaničke Srbije, kao i institucija Kneževine Srbije (pečat Srbske narodne skupštine, Liceja, Velike škole, Popečiteljstva prosveščenija...)

U Arhivu se pak čuva oko 1.500 pečata i štambilja.

Knez Miloš zaslužuje dublju istorijsku analizu

Interesantno je da su za vreme Miloševe vladavine sagrađene 82 škole, dve polugimnazije, jedna gimnazija i Liceum Knjažestva serbskog. To nam govori da je Miloš itekako bio svestan važnosti obrazovanja i opismenjavanja naroda tog vremena. 

Nenad Đorđević, istoričar iz Spomen-parka „Kragujevački oktobar” smatra da je Miloš Obrenović slojevita ličnost, koja zaslužuje dublju istorijsku analizu.

- Knez Miloš kao i svi drugo najznačniji Srbi tog vremena su ljudi koji su ratovi od rane mladosti, tako reći od Kočine krajine. A to je vreme kada se sve odlučivalo putem snage jačeg, objašnjava Đorđević.

On dodaje da je takvo vreme bilo sve do 1815. godine kada Miloš shvata da mora da dođe do normalizacije i počinje postepeno da uvodi red.

- Jedna od prvih naredbi Miloša je bila vezana za otimanje devojaka. Da bi uveo red odlučio je da kazna za otmicu devojke bude smrtna kazna, kaže Đorđević.

Knez Miloš se prema Đorđevićevim rečima pokazao kao vešt vladar i prilikom sakupljanja poreza.  

- Miloš je uveo i poreze koje je on sakupljao, ali zanimljivo je da je to urađeno, ako možemo da kažemo „pravedno” - kroz godišnji porez, ističe naš sagovornik.

U Miloševoj Srbiji seljak je je bio vlasnik imovine na kojoj je radio, što je, prema rečima Đorđevića, za to vreme novina i u Evropi.

- Miloš je vladao čvrstom rukom, a sa druge strane, usvajao je najrazličitija prava i slobode koje su u to vreme karakteristične za najrazvijenije zemlje Evrope. Miloš je ukratko bio mudar vladar, zaključuje Đorđević.

Ipak, Kragujevčani danas malo znaju o knezu Milošu – sem onoga što se uči u školi (u nekoliko lekcija).

Ko je bio Miloš

Kragujevčani su u mini anketi koliko znaju o Milošu Obrenoviću najčešće odgovorali: „Miloš je osnivač moderne srpske države”, „voleo je da vlada mimo zakona”, „prestonica mu je bila u Kragujevcu”, „sinonim za čvrstu ruku”...

Retko ko zna gde se nalazi grob ovog nekadašnjeg vladara  Srbije. Dobili smo samo jedan tačan odgovor: „U Sabornoj crkvi u Beogradu”.

Elem, Miloš Teodorović Obrenović  rođen je 18. mart 1780. ili 1783. godine, u selu Gornja Dobrinja kod Požege, a umro je 26. septembar 1860. u Beogradu.

Bio je knez Srbije od 1817. a pre toga drugi vrhovni vožd od 1815. godine. Godine 1830. dobio je dostojanstvo naslednog Kneza. Vladao je Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine.

Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao borac da bi zbog zasluga dogurao do zvanja vojvode, istakavši se u borbama kod Užica. Nakon sloma ustanka, 1813, bio je jedan od malobrojnih vojvoda koji su ostali u zemlji čime je zadobio poverenje značajnog dela naroda, u to teško doba.

Nakon kraćeg vremena i pojačanog terora osmanlija stao je na čelo kao izabrani vođa Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu, 1815. Učestvovao je u najvažnijim bitkama i lično vodio pregovore sa Turcima. Sklopio je usmeni dogovor sa Marašli Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi. Za vreme njegove prve vladavine, upornom diplomatijom, Srbija je postala autonomna kneževina u okviru Osmanskog carstva i ukinut je feudalizam nakon čega je nastao novi društveni sloj slobodno seljaštvo.

Knez Miloš je vladao autokratski, stalno odbijajući da ograniči i deli vlast, zbog čega je protiv njegove vlasti bilo podizano nekoliko buna. Najznačajnija je bila Miletina buna koja je za posledicu imala donošenje kratkotrajnog liberalnog Sretenjskog ustava koji je postavio temelje pravnog poretka u zemlji.

Tokom svoje prve vladavine, knez Miloš je bio najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od imućnijih na Balkanu, a tokom izgnanstva poslovno su ga pretekli drugi veletrgovci. Iako je bio nepismen postavio je temelje obrazovanja i visokog školstva u Srbiji.

Opširniju biografiju Miloša Velikog možete pročitati na ovom LINK-u.