Fijat u Kragujevcu: Predviđeno 5.000 kola mesečno, a pravi se par stotina

Iako je Stelantisova fabrika automobila u Kragujevcu najavila veliki povratak i proizvodnju prvog električnog vozila u Srbiji od ove godine, statistika nam govori da je ta proizvodnja mala i daleko ispod nivoa na kojima je Fijat bio 2020. godine u Srbiji, piše Nova ekonomija.

Domaći izvoz automobila beleži konstantan pad, pa će slabi rezultati italijanskog auto-giganta samo dodatno produbiti spoljnotrgovinski deficit Srbije, koja u poslednje vreme ionako ima problema sa lošim izvozom, generalno. Ukoliko se proizvodnja Fijatovog električnog modela grande panda potpuno zaustavi, a sada okvirno izvozimo 500 automobila mesečno, to može uticati i na usporavanje rasta BDP-a koji je u poslednjih par nedelja već korigovan na dole, navodi Nova ekonomija.

- Govori se o tome da bi sada i zajedno sa ovim novim modelima trebalo da bude iskorišćeno 50 odsto kapaciteta što bi značilo nekih 60.000 (vozila godišnje) i u tom pravcu se ide. Postavlja se pitanje koliko će to biti realno zbog carina i usporavanja rasta u Evropskoj uniji. Pitanje je kako će EU štititi svoju automobilsku industriju i da li će se štititi od uvoza automobila iz Srbije, kaže Bojan Stanić pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.

Nova ekonomija je pisala o problemima automobilske industrije u Srbiji i eventualnom preuzimanju ovog sektora od strane Kineza.

Narodna banka Srbije je ove nedelje smanjila prognozu rasta BDP-a za jedan procentni poen na 3,5 odsto, ali se u izveštaju i dalje računa na to da će fabrika u Kragujevcu doprineti rastu pod uslovom da se proizvede dovoljna količina vozila.

- Važno je naglasiti da je od sredine februara počela serijska proizvodnja i izvoz novog modela električnog automobila (fijat grande panda) koji se proizvodi u kompaniji „Stelantis” u Kragujevcu. Međugodišnji rast proizvodnje motornih vozila u februaru i martu, zajedno posmatrano, iznosio je 15,5 odsto, a od početka godine rast je iznosio 18,1 odsto. Naše procene su da bi na svakih 10 hiljada proizvedenih i prodatih vozila efekat na BDP trebalo da iznosi oko 0,1 procetnih poena, pod pretpostavkom da će prosečna cena ovih vozila biti oko 25.000 evra i da će učešće domaće komponente iznositi oko 30 odsto. Po tom osnovu bi se ove godine mogao očekivati doprinos BDP-u od 0,4–0,5 procetnih poena, pod pretpostavkom da se proizvede između 40.000 i 50.000 vozila, u zavisnosti od tražnje, navodi centralna banka u izveštaju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) izvoz putničkih automobila i sličnih vozila za prevoz lica za prva tri meseca ove godine bio je na 1.532 tone, odnosno u vrednosti od 29,9 miliona evra. U isto vreme 2021. godine izvoz je iznosio u tonama 8.506 ili 95 miliona evra. To ukazuje da je mesečni izvoz automobila, grubo računajući, oko 500 komada, s tim što je serijska proizvodnja pande počela tek sredinom februara, tako da je verovatno da je izvoz u međuvremenu dostigao veći nivo.

Pored toga, najavljen je i raniji početak proizvodnje hibridnog modela grande panda, kao i mogućnost proizvodnje Sitroenovog modela C3 u ovoj fabrici, ali će sve to verovatno najviše zavisiti od EU, ali i delom položaja Stelantisa koji prolazi kroz loš period u poslednjim mesecima.

Dosadašnjim tempom, kada se ugrubo izračuna, od oko 500 ili nešto više vozila izvoza mesečno za prva tri meseca ove godine, trebalo bi da se dogodi malo čudo da se stigne do 50.000 vozila za ovu godinu. Tražnja u EU je smanjena, a taj trend se nastavio i ove godine. Podaci Evropskog udruženja proizvođača automobila o broju novih registrovanih putničkih automobila pokazuju da je na nivou cele 2024. broj novih registrovanih vozila u EU zabeležio skroman rast od 0,8 odsto i iznosio je 10,6 miliona vozila, dok za neke evropske zemlje pokazuju i negativan trend.

Nebojša Atancković, privrednik koji se između ostalog bavi i uvozom pretežno kineskih automobila, kaže da će sve zavisiti od položaja Evrope i njenog tržišta, a Kinezi su izuzetno agresivni i dalju povoljnije cene za svoja vozila. I EU i SAD se prema njegovim rečima, od toga brane carinama.

- Cela stvar se zasniva na tome koliko može Stelantis da zauzme prostora na tržištu, da li će to biti prodavano? Ne može se računati da bi srpsko tržište moglo da apsorbuje tu količinu vozila, na to ne treba računati. Obzirom da je poremećeno tržište Evrope i da je Fijat ovde naišao na određene probleme pri sklapanju vozila, videćemo. Svakako je ta količina nedovoljna da bi se isplatio ceo biznis. Angažovati celu fabriku i držati ljude za taj broj automobila je nedovoljno, kaže Atanacković.