Od 22.577 nezaposlenih u Šumadiji 13.299 su žene. Više od polovine tog broja (6.972) su žene starije od 45 godina, pokazuju podaci iz poslednjeg statističkog izveštaja Nacionalne službe za zapošljavanje.

Da ženama pogotovo, kada zagaze u šestu deceniju, nije lako da pronađu posao pokazuje i primer Ljiljane Obradović, koju je ekipa portala Pressek, srela ne nedavno održanom sajmu zapošljavanja u Kragujevcu. Ljiljana ima 60 godina i po zanimanju je medicinska sestra.

- Radila sam u staračkom domu u Resniku, koji je zatvoren kad je počela korona. Od tada nemam posao. Nakon gubitka posla sam preko biroa primala naknadu godinu dana. Pokušavam da nađem bilo kakav posao, pošto je teško naći bilo šta u struci. Najtragičnije što imam toliko godina i svako ko to vidi ne zove me na razgovor. Javljala sam se na sve konkurse za medicinske sestre, ali „ubijaju” me godine. Predala sam sam molbu i za posao čistačice. Niko me nije pozvao ni na razgovor, kaže Ljiljana Obradović.

Oko 420.000 žena u Srbiji starosti između 45. i 64. godine, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za 2020, spada ili u kategoriju nezaposlenih ili neaktivnih na tržištu rada. Statistika, takođe, beleži da se zaposlenost upravo posle 45. godine kod žena smanjuje, što kod muškog pola nije slučaj. Najveća razlika među polovima u broju neaktivnih beleži se između 55. i 59. godine, pa je tako taj broj kod žena gotovo 100.000 dok je kod muškaraca tek oko 50.000.

Podaci koje je nedavno iznela poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković govore da je ukupan broj nezaposlenih u odnosu na 2019. godinu pao za oko 20 odsto, ali da se pad nezaposlenosti ne beleži samo među ženama starijim od 45 godina.

Po njenom mišljenju do zapošljavanja žena dovodi organizacija obuka, podrška u nabavci opreme za pokretanje biznisa i umrežavanje poljoprivrednica ili preduzetnica.

Upravo takve aktivnosti sprovodi poslednjih nekoliko godina kragujevačko udruženje „Putokaz“. Kroz njihove radionice je tokom prethodne tri godine prošlo oko 200 žena. Ovo udruženje je, inače, deo „Mreže za podršku ženama 45+“ koju pored kragujevačkog udruženja čine ženske organizacije: iz Beograda, Čačka i Aleksandrovca.

Ovo udruženje razgovaralo je prošle godine sa nezaposlenih 37 žena sa teritorije Šumadije, starijih od 45 godina.

- Posle razgovora nameće se zaključak da su nezaposlene žene starije od 45 godina nevidljiva grupa za poslodavce, i pored znanja i iskustva koje poseduju u različitim oblastima rada. Gotovo sve su izgubile veru u „državu i sistem“, smatraju da Nacionalna služba za zapošljavanje „ne radi svoj posao“, nisu zadovoljne saradnjom sa NSZ, često su bile u prilici da čuju negativne komentare na račun godina i neretko su doživljavale različita poniženja na račun fizičkog izgleda i pola. Većina njih veruje da je zapošljavanje moguće skoro isključivo preko veze, pre svega „politički“, navodi se u izveštaju Putokaza.

Po rečima Snežane Milisavljević iz udruženja Putokaz smatra da je ključni problem kada su u pitanju žene starije od 45 godina na tržištu rada to što su one dvostruko marginalizavona – po osnovu roda i po osnovu starosti.

- One nisu marginalizovane samo u odnosu na svoje muške kolege, već i u odnosu na mlađe koleginice. Statistički podaci kada je u pitanju tržište rada ne samo u Srbiji već i u Kragujevcu pokazuju da je među nezaposlenima na tržištu rada 64 odsto žena, a od te populacije više od polovine su nezaposlene žene starije od 45 godina. Ono što naši podaci pokazuju da najduže na posao, među nezaposlenim licima sa visokom stručnom spremom u Kragujevcu, čekaju žene starije od 45 godine, i njih je 72 odsto, objašnjava Snežana Milisavljević.

Upravo zbog toga udruženje Putokaz se zajedno sa patrnerskim organizacijama iz „Mreže za podršku ženama 45+“ izborilo da u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine žene 45+ budu prepoznate kao kategorija teže zapošljivih lica.

Takođe su Skupštini grada Kragujevca podneli Inicijativu za izmene i dopune Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje za period 2021-2023. godine kojim bi žene starije od 45 godina bile prepoznate kao teže zapošljiva kategorija i samim tim bile bi obuhvaćene merama aktivne politike zapošljavanja.