Iako statistika kaže da je svaki drugi pušač (58,6%) u Srbiji zabrinut za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja, znatno je manji procenat onih koji su pokušali da ostave pušenje (24,3%).

Ovaj podatak ne treba da čudi ukoliko se ima u vidu da pušenje izaziv psihološku, ali i fizičku zavisnost.

Kragujevčanima je, nakon pauze u radu, zbog pandemije korona virusa, od februara ove godine ponovo dostupno Savetovalište za odvikavanje od pušenja u Centru za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Kragujevac.

Po rečima Miloša Radosavljevića, koordinatora Savetovališta, zahvaljujući podršci koju pružaju od 35 do 37 odsto onih koji se jave nakon prolaska kroz njihov program prestane da puši.

Kada pušač dođe u Savetovalište najpre radi test kroz koji se procenjuju njegove pušačke navike i stepen zavisnosti.

- Ono što smo poslednjih godina primetili da je potrebno našim sugrađanima jeste priprema. Pa smo  uveli radionice kroz koje ih tokom 7 do 15 dana pripreme za odvikavanje, navodi Radosavljević.

Sama metoda odvikavanja koja se sprovodi u Svetovalištu koristi se u Kragujevcu od 1978. godine.

- Pokrenula ju je kragujevačka lekarka Mira Radosavljević iz antituberkuloznog dispanzera. To je petodnevni detoksikacioni program kroz koji se najpre koriguje ishrana. U većini slučajeva on se radi bez ikakvih medikamenata, kaže Miloš Radosavljević.

Kroz petodnevni program detoksikacije koriguje se najpre ishrana, kao i svakodnevne navike.

- Ono što se prvo uvodi su tri obroka dnevno i dve užine, kao i navika da pacijenti popiju tokom dana određenu količinu tečnosti, odnosno četiri do šest čaša vode tokom dana. Takođe je važno da imaju redovan san - da ležu pre ponoći i spavaju šest do osam sati u kontinuitetu, ali i da ne idu u društvo pušača dok su u petodnevnom detoksikacionom programu, objašnjava Radosavljević.

Nakon toga, slede kontrole na mesec dana, tri i šest meseci, te godinu dana i dve godine.  

Savetovalište tokom perioda odvikavanja pacijentima takođe nudi i grupnu i individualnu psihološku podršku.

Kragujevčani, koji žele da ostave pušenje, mogu se obratiti Savetovalištu svakog radnog dana od 7 do 14 sati, a dodatne informacije mogu dobiti na telefon 034/504 511.

Inače, po rečima Miloša Radosavljevića, od februara, kada je Savetovalište ponovo počelo sa radom, do danas za pomoć im se obratilo 43 Kragujevčana, a 17 je, za sada, prestalo da puši.  

Da li dug pušački staž otežava odvikavanje

Statistika, po rečima Miloša Radosavljevića, koordinatora kragujevačkog Savetovališta, kaže da duvan najčešće ostavljaju oni sa pušačkim stažom od 10 do 25 godina ili dve do tri godine.

- Nove studije su, ipak, pokazale da pušački staž ne otežava težinu odvikavanje, navodi Radosavljević, objašnjavajući da je za ostavljanje pušenja uvek pravo vreme.

U ovdašnje Savetovalište po pomoć, navodi Radosavljević, dolaze i sugrađani stariji od 65 godina sa višedecenijskim konzumentskim stažom.

- Stariji sugrađani najčešće dolaze kada već imaju zdravstvene tegove, pa su na neki način primorani da ostave pušenje ili kako bi neke faktore rizika predupredili i sebi pomogli da poboljšaju kvalitet života, navodi Radosavljević.

Ono što starijima, ali i pušačima svih generacija preporučuje je da u proces odvikavanja ne ulaze sami već da se obrate Savetovalištu jer će tu dobiti neophodnu pomoć i imati znatno veće šanse da ostave pušenje.

Koliko je pušača u Srbiji

U Srbiji zbog korišćenja duvana godišnje prevremeno umre 15.000 ljudi. Pušenje cigareta ili upotreba drugih duvanskih proizvoda, osim što izazivaju zavisnost, jedan su od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje stanovništva Srbije.

Uprkos tome čak 31,9 odsto stanovnika Srbije ima naviku da stalno ili povremeno puši, pokazuju podaci iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Republike Srbije 2023.

Svakodnevno, navodi se u istoj publikaciji, za cigaretama ili drugim duvanskim proizvodima poseže 27 odsto.

Iznenađujuće je i da je postotak pušača veći među žiteljima Srbije sa najnižim primanjima i iznosi 35,5 odsto.