Oko trećine stanovništva Srbije može se smatrati psihički ugroženim - 15.6% ima prisutne simptome depresije, 7.2% anksioznosti, dok je 1.6% stanovništva u visokom riziku od suicida, pokazuje istraživanje „Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika, i barijera u dobijanju stručne podrške”.

Rezultati ovog istraživanja iz 2022. godine u kome je učestvovalo 1.000 ispitanika pokazuju i da je veliki procenat onih koji se nisu obratili za pomoć, iako imaju izražene psihičke tegobe.

- Pokazalo se i da tome da li će se osoba obratiti za pomoć kada joj je pomoć potrebna značajno doprinosi nepovoljnija finansijska situacija osobe, kao i samostigmatizacija, odnosno sklonost osobe da obraćanje za stručnu pomoć doživi kao lični neuspeh, navodi se u istraživanju.

Strah od osude okoline i osećaj neuspeha kod starijih izraženiji

Da su stigmatizacija i samostigmatizacija najčešći razlozi zbog kojih osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem oklevaju da potraže stručnu pomoć slaže se i Tanja Trifković, psihoterapeut.

- Strah od osude okoline može da bude jedan od prvih razloga zašto neko ne želi da traži stručnu pomoć. Sa druge strane, često uverenje je da ako priznamo sebi da nam treba pomoć u rešavanju problema naše duše, priznajemo svoju slabost i nesposobnost da se nosimo sa životom. Onda uglavnom pribegavamo lekovima za koje smo čuli da koristi naš komšija, ili instant savetima sa društvenih mreža, objašnjava Trifković.

Dodaje da ovakvi „eksperimenti” sa medikamentima i top listama koraka za izlazak iz depresije ili anksioznost koje se mogu naći na društvenim mrežama mogu imati više štete nego koristi.

- Svi smo jedinstveni, univerzalni lek ne postoji i samo u saradnji sa stručnjacima možemo doći do za nas korisne terapije, kaže Trifković.

 

 

 

Odbijanju da potraže stručnu pomoć sklonije su, navodi Tanja Trifković, starije osobe.

- Osuda, nepriznavanje i neprihvatanje duševnih poremećaja, unutrašnjih sukoba i oteženog funkcionisanja u okruženju posebno su izraženi kod pripadnika srednje i starije populacije, jer mlađe generacije ovim pitanjima pristupaju otvorenije i iskrenije.

Presudna su uverenja na kojima su ove generacije odgajane da je tražiti savet stručnjaka za mentalno zdravlje sramota, objašnjava Trifković.

Kako mediji izveštavaju o mentalnom zdravlju starih

U Programu o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godine konstatuje se da u Srbiji postoji rasprostranjena stigma u vezi sa mentalnim poremećajima, čemu značajno doprinosi i senzacionalistički pristup medija i neadekvatno informisanje javnosti.

Brojine analize pokazuju da su mediji najčešće fokusirani na negativne aspekte mentalnih poremećaja.

MentalHub je ove godine u okviru projekta Mentalno zdravlje u etru kreirao izveštaj pod nazivom „Crtice i senke: monitoring medijskog izveštavanja o mentalnom zdravlju” u kojem je došao do zabrinjavajućih nalaza kada je u pitanju medijsko izveštavanje o ovoj temi.

Ovo istraživanje pokazalo je da je 77% najviralnijih sadržaja o mentalnom zdravlju bilo je objavljeno uz klikbejt naslov, a samo 7% sadržaja imalo je uključenu napomenu o kontaktima za pomoć.

Novinarka „Vremena“ Jovana Gligorijević smatra da se o mentalnom zdravlju u medijima poslednjih godina govori više i etičnije nego ranije, ali je to, kako kaže, daleko i od dobrog i od dovoljnog.

- Zahvaljujući društvenim mrežama, razgovor o anksioznosti i depresiji je normalizovan, pa su se mediji malo oslobodili i shvatili da to jeste tema. Nažalost, i dalje je ogroman problem objasniti im kako da izveštavaju o suicidu, a imamo beskonačno mnogo objavljenih smernica za to.

Ali, mentalno zdravlje nisu samo anksioznost i depresija, a druge pojave su mahom pokrivene u podkastima i drugim relativno novim medijskim formatima, dok ih u tradicionalnim medijima nema, kaže Gligorijević

Medijima, doduše, smatra Gligorijević, dominira izveštavanje o mentalnom zdravlju mladih.

- Delom, to je zato što imamo kakve-takve podatke i istraživanja. O mentalnom zdravlju starih nema ni reči, a razloga je više. Prvo, imamo duboko ukorenjeno društveno uverenje da su stari „svoje odslužili” i da su nebitni. Samim tim, ni teme koje ih se tiču nisu bitne. A ako malo zagrebemo ispod površine, pa probamo da izveštavamo o tome, otvara se spektar pojava poput usamljenosti, straha od bolest i smrti, osećaja konačnosti, svođenja računa... Nijedna od ovih tema nije prijatna, pa je deo razloga što ih mediji izbegavaju možda i u tome, kaže Gligorijević.

Drugi razlog je, navodi naša sagovornica, to što starost kao tema „u ovom društvu generalno važi za tabu, u svim segmentima“.