Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa prvi put posle 2003. nije svrstana u „delimično konsolidovane demokratije” već u kategoriju „hibridnih režima”, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Kako se navodi u izveštaju „Zemlje u tranziciji”, kojim je obuhvaćeno 29 zemalja bivšeg SSSR i Istočne Evrope, korak u nazad iz kategorije „delimično konsolidovanih demokratija” u kategoriju „hibridnih režima” pored Srbije načinila je i Crna Gora, dok su Kosovo i Severna Makedonija jedini u regionu Zapadnog Balkana ostvarili napredak.

Pojam „hibridni režim” odnosi se na države u kojima vlast istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore, u kojima su demokratske institucije krhke i postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.

Na Balkanu su višegodišnje zarobljavanje države, zloupotrebe vlasti i „čvrste taktike”, koje koristi Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori doveli do toga da su prvi put od 2003. te zemlje ispale iz kategorije demokratija, navodi Fridom haus.

Dodaje se da se ta promena događa u vreme kada je proces pristupanja EU zapao u neslaganja i više ne služi kao primer za demokratsku reformu, kada politika velikih sila i transnacionalne diplomatije pretvaraju Balkan u geostratešku šahovsku tablu.

U Srbiji se negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama vladavine beleže pet godina zaredom, navodi Fridom haus.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi da je vladajuća Srpska narpedna stranka (SNS) od dolaska na vlast 2012, sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

Na dnevni red skupštinskih sednica stavljani su gotovo isključivo predlozi vladajuće većine, a SNS „da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku - procesa koji bi trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama i ističe da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.