U Austriji se već neko vreme saobraćajni znakovi prave od drveta, a odnedavno su i u Beču. Drveni znakovi ne traju dugo kao metalni, ali su prihvaćeni jer, zahvaljujući ekološki prihvatljivoj proizvodnji, doprinose smanjenju emisije ugljen-dioksida (CO2).

Znakovi se u Beču prave od drveta topole ili breze iz Srednje Evrope. Konstrukcija im je takva da se mogu postaviti na uobičajene stubove.

- Od metalnih se vizuelno razlikuju samo po reflektujućoj površini, saopštila je Kancelarija grada Beča u Beogradu.

U početku su za nove saobraćajne znakove izazov predstavljali otpornost na meteorološke uslove i prijanjanje folije na drvo. Pošto se drvo obrađuje termički, znakovi su sada, po rečima stručnjaka, otporni na vremenske uticaje.

Sa životnim vekom od oko 20 godina, međutim, nisu dugotrajniji od aluminijumskih.

- Ovi znakovi imaju vrlo povoljan CO2 bilans, pri proizvodnji izazivaju trećinu CO2 emisije u poređenju sa aluminijumskim znakovima, izjavio je Tomas Keler, šef Sekretarijata za izgradnju puteva.

Kada im istekne rok upotrebe, drveni saobraćajni znakovi se mogu kompostirati ili koristiti kao gorivo, a oni koji budu u bolje stanju biće sačuvani da bi, kad zatreba, bili negde ponovo postavljeni kao zamena za oštećene.

Drveni zankovi su se „nametnuli sami od sebe jer nam je bilo potrebno 46 novih”, izjavila je gradska sekretarka za mobilnost, Uli Zima.

U glavnom gradu Austrije drveni saobraćajni znakovi su prvi put postavljeni na novouređenom trgu Kristijan Broda.