Oko 2.400 dokumenata u vezi sa ubistvom predsednika SAD Džona Ficdžeralda Kenedija koji nikada nisu dostavljeni odboru zaduženom za pregled i obelodanjivanje dokumenata otkrio je američki Federalni istražni biro, saznaje portal Aksios.

Novi tajni spisi obuhvataju 14.000 stranica koje je FBI pronašao u reviziji pokrenutoj izvršnom naredbom predsednika SAD Donalda Trampa od 23. januara kojom se zahteva objavljivanje svih dokumenata o ubistvu Džej-Ef-Keja iz 1963. godine.

Postojanje novih dokumenata obelodanjeno je u petak u Beloj kući, kada je Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe podnela svoj plan za puštanje u javnost spisa o ubistvu po Trampovom nalogu.

Aksios napominje da je sadržaj novopronađenih zapisa strogo čuvana tajna. Tri izvora američkog portala rekli su da još nisu videli dokumenta.

- Ovo je ogromno. To pokazuje da FBI ovo shvata ozbiljno, kaže Džeferson Morli, stručnjak za ubistvo i potpredsednik nestranačke fondacije Meri Ferel, najvećeg nacionalnog izvora onlajn arhive o Kenedijevom ubistvu.

Sa druge strane, stručnjaci smatraju da preostala dokumeta koja treba da budu obelodanjena, kao i novootkrivena tranša od 2.400 izveštaja, verovatno neće definitivno dokazati da li je Li Harvi Osvald delovao sam ili je bio deo šire zavere.

Prema američkom Zakonu o podacima u vezi sa Kenedijevim ubistvom iz 1992. godine, izveštaji bi trebalo da bude predati Odboru za reviziju dokumenata o ubistvu, a zatim Nacionalnom arhivu u kojem se čuva zbirka dokumenata koja je u potpunosti trebalo da bude otkrivena još 2017. godine.

Tramp, koji je tada bio u svom prvom mandatu, odložio je obelodanjivanje dokumenata po savetu Centralne obaveštajne agencije (CIA).

Njegov naslednik Džozef Bajden naredio je ograničeno puštanje dokumenata koja „još nisu bila u potpunosti u skladu sa duhom zakona”.

Tokom kampanje 2024, Tramp je obećao svojim pristalicama i Robertu F. Kenediju Mlađem, nećaku pokojnog predsednika, da će objaviti sve spise o ubistvu Džona F. Kenedija kao i one u vezi sa smrću Roberta F. Kenedija 1968. godine.

DŽFK Mlađi, koga je Tramp imenovao za sekretara za zdravstvo i ljudske usluge, godinama je pozivao na potpuno obelodanjivanje i veruje da su oba atentata bila deo šire zavere.

Trampov nalog poziva da se do 9. marta objave podaci o ubistvima DŽFK i Martina Lutera Kinga.

Uprkos Trampovom naređenju, kažu izvori Aksiosa, razne obaveštajne agencije koje imaju evidenciju o atentatu i dalje preporučuju redigovanje izveštaja.